U DUŠI TVOJA

6 deo

Zakoračivši u sobu, jako zalup vratima te sednem pored istih i zaplačem. Moje suze padaju kao lude dok ruka na mojim ustima sprečava da se moji jecaji čuju. Nisam želela sve ovo, i nisam mogla da znam da će biti sve ovako. Nije stvar u tome da me ta žena ne voli, pa ne mogu se ja svima dopasti, ali da mi sve ovo radi ja zaista to ne zaslužujem. Ne samo ja, niko ne zaslužuje ovo psihičko maltretiranje. Nisam ja kriva zato što ne mogu imati decu, pa jel sam ja to birala? Naravno da nisam, dala bih sve da mogu da rodim. Ustanem kada začujem da mi telefon zvoni iz torbe. Kada vidim da je to Lav, prevrnem očima pa se onda javim.

- ,,Reci?" kažem kratko trudići se da se iz mog glasa ne čuje da sam plakala.

- ,,Šta je bilo?" zažmurim, izbrojim do pet u sebi kako bih se smirila.

- ,,Ništa. Zašto zoveš?"

- ,,Plakala si. Čuje ti se po glasu. Reci mi, šta se dogodilo?" Mrzim zato što je on osoba u mom životu koja me najbolje poznaje. Baš on, koji moj život iz dana u dan pretvara sve gori pakao.

- ,,Tvoja majka." nije se oglašavao par sekundi.

- ,,Razgovaraću sa njom kada dođem." čujem mu iz glasa da se iznervirao.

- ,,Ona je tvoja majka, takva je kakva je. Neće se promeniti." izdahnem te dodam ,,Ne želim da se svađate zbog mene."

- ,,Ne može tako da se ponaša!" poviče te normalnijim tonom nastavi ,,Zvao sam te da dođeš u firmu." Kada ovo izgovori ja se pogledam u ogledalo, izgledam očajno. Na kilometar se vidi da nisam dobro, kako da izađem među ljude u ovakvom stanju. Manje više zbog mene, nisam osoba koja mari za to ko će šta reći. To je zbog Lava. On od mene očekuje da uvek budem u najboljem stanju, jer sam njegova žena.

- ,,Zašto? Ne izgledam baš najbolje."

- ,,Onda se saberi i dođi. Imam iznenađenje za tebe."

Došla sam u firmu, držeći u rukama telefon dok mi ruke drhte i dok strepim da ću se ovde negde samo srušiti. Ulazim u lift i u poslednjem trenutku kada su se vrata trebala zatvoriti, nečija ruka je to sprečila. Lift se otvorio i ušao je Aleksej. Prevrnem očima dok mi srce želi iskočiti iz grudi. Molim Boga da još neko uđe, ali ne. Aleksej stiska dugme i okrene se meni.

- ,,Na koji sprat ideš?"

- ,,Osmi." odgovorim jedva jer gorim od uzbuđenja što smo tako blizu jedno drugog a u istu ruku i od straha. On se odmakne i približi meni. Ćutala sam sve vreme i krajnjičkom oka sam spazila da me Aleksej gleda u ogledalu. Podigla sam i pogledala sam smrtonosno.

- ,,Zašto me tako gledaš?" vrata se otvore.

- ,,Oprostite, gospođo Dimitrov." naglasi Lavovo prezime i sa osmehom izađe iz lifta. Čim izađem iz lifra, Lav me sačeka i pred svima me zagrli.

- ,,Jel si bolje?" šapne mi, a ja ga samo iskuliram. Ubiti i reći izvini, e to meni on radi i očekuje od mene da se ponašam normalno i da ga trpim.

- ,,Zašto sam došla?" uhvati me za ruku i povuče u jedan kraj. Otvori vrata jedne prostorije i gleda me upitno kao da očekuje da nešto kažem.

- ,,I?" upita uzbuđeno dok ja i dalje gledam zbunjeno.

- ,,Šta je sada ovo?"

- ,,Tvoja nova kancelarija." stavi ruku na moj struk te me privuče k sebi ,,Da mi budeš blizu."

- ,,Lave, ja kada sam rekla da želiš da imam svoju kancelariju, ja nisam mislila na tvoju firmu. Želim prostor za sebe gde mogu da pišem i obavljam posao oko knjiga."

- ,,Ovo je jedino što ti mogu ponuditi."