U DUŠI TVOJA

11 deo

Izlazimo iz auta, a Kristina ide polako. Šta joj to znači, i da ide kao puž na kraju ćeno ipak stići do vrata i ući u njihovu kuću. Neću se pokajati.

- ,,Zaboravio sam ti reći, ja sam tvoj dečko. Lav svakako ne zna ništa o našoj prošlosti, Hana neka gori iznutra." Kristina se uspaničila i počela da trči za mnom. Kleknula je pred mojim nogama, Lavovi ljudi su je gledali čudno ,,Kristina, ustani. Pobogu!"

- ,,Preklinjem te, nemoj samo to."

- ,,Moja osveta će brzo biti završena, ti teši Hanu i sve joj objasni onda." kažem ravnodušno.

- ,,Ubićeš je ovime. Nemoj. Budimo samo prijatelji."

- ,,Ne, Kristina. Devojka si mi."

- ,,A šta ja njoj da kažem kada budemo same? Svakako se svodi na isto, volje da joj kažem šta se desilo među nama nego ovo da joj radim."

- ,,Kaži, srce je to. A i svakako, ona je udata žena. I nije isto, jer ti si onda bila zalju ljena u mene. Sada, kada se ona udala, pojavila se neka ta zainteresovanost za mene i eto nas i naše ljubavi. Sada ona nema pravo sa se ljuti, a za onda itekako ima." kažem sa osmehom, a onda nam ubrzo pozvonimo na vrata te nas njuhiva kućna pomoćnica uvede u kuću.

- ,,Molim te." kaže tiho, a ja samo odrično klimnem glavom. Već sam odlučio.

- ,,Dobro došli." Kaže Lav koji mi pruži ruku, začuđen je jer sam ja ovde.

- ,,I ja sam se iznenadio kada mi je Kristina rekla da je njena najbolja drugaruca vaša žena." kažem sa lažnim osmehom Lavu.

- ,,Evo i nje." kaže, a onda svi pogledamo ka stepenica. Hana, lepša nego ikad u nekoj dugoj beloj haljinu. Skrenem pogled jer da sam nastavio gledati zaboravio bih na sve što je učinila. Izgledala je tako nevino.

- ,,Dođi, ljubavi." pruži joj ruku, koju bih mu rado polomio ,,Nisam znao da je Aleksej dečko tvoje najbolje drugarice. Koja slučajnost."

HANA

Želela sam da propadnem u zemlju. Nemoguće je. Moja najbolja drugarica da bude sa čovekom koga ja nikada nisam prebolela. Pa danas smo pričale o njemu, kako je moguće da su zajedno.

- ,,Nisam ni ja znala.Dobro došli." Dajem sve od sebe da se ne vidi koliko me ovo povređuje. Kristina me je želela zagrliti, no ja sam se izmakla uz izgovor da trebano jesti ,,Zakasnili ste malo. Moj predlog je da sednemo odmah za sto."

- ,,Što da ne." Kaže Aleksej koji uhvati Kristinu za ruku, te prođu sesti u trpezariju.

- ,,Bleda si." došapne mi Lav.

- ,,Ne brini." kažem ironično jer ni je više muka od njega. Muka od toga da sam njegova opsesija. Kada bih nogla nekao da nestanem, pa baš da vidim šta bi on radio. Opterećen je mnome. Razumela bih sve ovo da je on normalan, ali on je daleko od normalne osobe pa mi je više dosadila ta njegova preterena briga. Lav mi je izvukao stolicu i kada sam se ja smestula, i on je seo pored mene. Začula su se ulazna vrata, pa nam se posle nekoliko trenutaka pridružila Lavova majka.

- ,,Dobro došli." Kristina se lažno nasmejala, ne podnosi je. Aleksej se samo blago nasmejao.

- ,,Pridružite nam se." Kaže Aleksej, a ona odmahne glavom.

- ,,Ostaviću vas omladinu samu. Svakako sam se umorila. Laku noć vam želim." Vidim kako Kristina prevrće očima, pa joj pokušavam pogledom pokazati da se smiri. Ne želim da Lav nešto shvati jer šta ona ima da prevrće očima na njegovu majku.

- ,,Od kada ste vi zajedno?" upita znatiželjno Lav. Zapravo i mene ovo zanima.

- ,,Od skoro." progovori Aleksej dok Kristina samo ćuti.

- ,,Ozbiljno? Ja se baš začudila što mi Kristina nije rekla. Sada već razumem."

- ,,Kristina je bila u Francuskoj, tamo smo započeli vezu. S' tim da sam se ja pre nje vratio, a ona tek juče, jasno je zašto nije rekla ništa." Kaže Aleksej gledajući u Kristinu ,,Možda je ovako ispalo bolje. Kao iznenađenje."samo se lažno nasmejem.

- ,,Teško je danas naći pravu osobu za sebe" Lav me uhvati za ruku te nastavi ,,Ja sam imao tu sreću i našao sam" Vidim po Aleksejevim očima da mu nije pravo.Možda je on sa Kristinom, ali znam da će rana sa mojim imenom u njegovom srcu uvek krvariti. Ipak smo se ceo život poznavali, a i onda i ono što sam mu uradila.