Otkucaji srca 🔚

11. poglavlje

**Momir**

Loši dani su za nama. Dejan je istog dana oslobodjen. Za Dragana nisam čuo od one noći. To me malo i brine. Sunčica i ja uživamo u našoj ljubavi. Svaki svoj slobodan trenutak posvetim njoj. Malo sam zapostavio svoje obaveze u firmi ali me Danilo vešto pokrivao. Sklopili smo posao sa Špancima oko izvoza naseg vina.

Vraćam se kući posle napornog i iscrpljujućeg dana u nadi da ću provesti sa svojom dragom. Mi sami. Moj drugar u pantalonama već je spreman za akciju, ali moje nade padaju u vodu kad ugledam dvoja kola parkirana ispred ulaza.

Već ispred vrata čujem buku i galamu. Ulazim u kuću i buka postaje jasnija. Osmehnem se dvema budalama i odmahnem glavom. Provirim na vrata dnevnog boravka i ugledam Sunčicu kako sedi u fotelji. Noge je namestila u turki sed i lagano pijucka kafu dok Milena i Davor ratuju ispred nje.

-Opet seansa? - upitam začudjeno a ona kad me ugleda uputi mi topao i nežan osmeh pun ljubavi.

-Stigao si. Kako je bilo na poslu? - upita me ona dok se uvlači u moj zagrljaj.

-Naporno. Danilo me jeste pokrivao i završio dosta posla umesto mene, ali opet me čeka gomilu posla. Uvalio mi je tonu papira za potpisivanje uz naznaku dok si odmarao ja sam crkavao od rada, sada je red da ja uživam sa dragom a ti da radiš. Tim rečima mi je naznačio i još podvukao onaj deo sad ja uživam sa dragom. Šta je sa njima? - upitam je gledajući na Davora i Milenu.

- Opet mu rasteruje gošće. - odgovori mi kratko. Trudeći se da sakrije osmeh.

- Hoćeš da ja to rešim? Zelim te za sebe celo popodne. - lagano prstima prelazim kroz njemu medenu kosu.

-Ja ću. Ti idi odmori malo dok ne rešim ovo. - poljubi me blago i svoj meki dlan stavi na moje lice.

Drugar mi se opet uzbudi i ja se izgubim kad primetim da ispod dukserice na raskovčavanje nema ništa.

-Platićeš mi za ovo. -vragolasto joj se osmehnem a iz njenog pogleda jasno vidim da i ona želi isto.

- Dobro jel vas dvoje možete da ućutite na dva minuta. Milena aman šta ti je što mu sve cure rastera? Davore druže koji je vama djavo? - iznerviran sam.

Ovo je već treći put za redom kako su kod nas. Sunčica im dodje kao psiholog. Dodju ispričaju šta imaju i odu. Pa ne piše mi na kapiji psiholog za blentave osobe. Mada nisu oni jedini koji Sunčicu smatraju psihologom.

-Druže ja više ne znam šta da radim. Da si je video samo onaj dan kad se vratila. Sedeo sam sa dve devojke napolju ispred kafića kad se ona pojavila niodkuda sa sve baštenskim crevom u ruci i prskala devojke vodom. Sad je zamenila so umesto šećera. Rastera mi sve mušterije. -reče uznemireno Davor dok se Milena crveni sve više u licu.

Ne od stida nego od besa. Mislim da će joj para svaki čas izbiti iz ušiju.

-Jaaa! Kao prvo, one devojke su bile toliko raskovčane da ih je neko morao ohladiti. Verovatno im je bilo vruće. A ova od danas... Pa pričala je non stop o šećeru. Udariće joj šećer u glavu. Nedaj Boze da se šlogira od slatkog pa sam joj malo posolila piće. - besno će Milena.

-Vi ste nenormalni. Razlaz! Da vas skorije nisam video. Ima ustanova za vas pa tamo idite na lečenje. Doduše i ti ljudi su tamo normalniji od vas. - kazem iznervirano i dodajem im jakne.

-Brate jel ti mene isteruješ? -upita me Milena začudjeno.

-Hajde, hajde sad ću ja da ti isteram te bubice iz glave. - reče Davor sa smeškom i polako je gura ka vratima.

-Jao jesi morao da kazeš to. Fuj. Sad imam scenu sa vama u glavi. Bljak. Budalo jedna to mi je sestra. - prodjem rukama kroz kosu i stresem se da odbacim misli.