Otkucaji srca 🔚

10. poglavlje

* Sunčica*

Stižem pred policijsku stanicu i ugledam Mirka i Sofiju. Sofija nešto besno maše rukama i objasnjava nesto Milici i Danilu. Danilo je takodje besan i primetim da je jedva suzdržava da ne plane.

Izlazim iz auto i zalupim vratima. To im privuče pažnju.

- Gospodjica se udostojila da dodje. Ko zna gde se smucala do sad. - reče mi Sofija besno.

-Može da radi šta hoće, oni više nisu zajedno. - reče čika Mirko i nežno me pogleda.

- Dobar dan čika Mirko. Kako ste? -upitam ga ljubazno.

Jedini on vredi moje paznje.

- Kako da budem, ne znam ni sam. Šta se ovo dešava? Jel istina ovo? -upita me zbunjeno.

- Sad će se sve otkriti. Ne brinite, sad će se saznati ko je kakav. -kazem iznervirano i podjem unutra.

Zaputim se kod komandira stanice direktno.

-Dobar dan. -ljubazno se oglasim na vratima kad čujem jedno slobodno sa druge strane vrata.

-Udji Sunčice. - reče komandir Sreten.

Ispred komandirovog stola sede moj otac sa jedne i Ognjen sa druge strane. Razdvaja ih samo mali bukovi sto.

Ognjen me gleda sa onim njegovim psihopatskim osmehom, a moj otac se toliko paznje i zabrinutosti u isto vreme.

- Htela si nesto? - upita me začudjeno komandir.

- Za šta je optuzen moj otac? - upitam.

- Za pokusaj ubistva. Na tu optužbu je dodato to da je tuzeni ostao nepokretan. -odgovara mi ravnim tonom.

- Kod sebe imam dokaz da moj otac nije kriv. Njegov advokat kad dodje tražiće poligraf tuženog. -kazem sigurnim tonom i predam telefon komandiru.

- To je nečuveno. Zašto bih ja išao na poligraf? -upita Ognjen začudjeno.

- Šta treba da vidim ovde? -upita me komandir.

- Pre nego što bilo šta vidite i čujete želim da prisustvuju i njegovi roditelji tome. Da vide kakvog psihopatu su odgajali.

On samo klimne glavom i rukom mi pokaza ka vratima.

Pozovem ih i oni zajedno sa nasim advokatom koji je upravo pristigao udju u kancelariju.

- Sunčice šta izvodis, kakva je ovo predstava? -upita me Sofija.

- Ja ne izvodim. Ja sam doktorka, a ne glumica. -kazem joj ponosito.

-Pošto smo ovde svi molim komandire da pistite prvi snimak iz telefona.

On tako i uradi. Ognjen momentalno poče da menja boje na licu kad je čuo svoj glas. Naravno da sam sve snimila kad sam bila kod njega. Pa njega niko ne poznaje bolje nego ja. Znam na šta je sve spreman.

-Ovo je nečuveno. Kako si uspela da montiraš njegov glas na snimak? -zakrešta moja bivša svekrva.

-Kako se usudjuješ da nas ovako blatiš? Ti si niko i bila bi niko da te moj sin nije verio. -dodaje ona.

-Zaustavi se Sofija! Tako nešto u mom prisustvu da više nisi rekla. Sunčica je jedno divno dete. Ispoštovala nas je maksimalno kad god smo bili kod njih. - čika Mirko povisi ton na svoju suprugu.

- Znaš Sunčice malo sam se raspitao o vašem životu. Nisam čuo nijednu lepu reč za svog sina. -okrete se ka meni i spusti pogled od sramote.

-Ti si moj otac. Kako možeš tako nešto da kažeš. Odakle ti pravo da me ovako  javno blatiš. - besno će Ognjen.