Otkucaji srca 🔚

17. poglavlje

***Momir***

Dan za danom prolazi. Nekako smo stigli do broja 10. Koliko dani sporo bez nje prolaze čini mi se da je prošlo deset meseci, a ne deset dana.

Odlucio sam da je iznenadim. Ona ne zna šta joj se sprema.

Milenu sam poslao kod nje navodno da pise onaj svoj putopis. Zapravo mi Milena treba za nesto sasvim drugo. Treba da je dovede negde u odredjeno vreme.

Pakujem manji kofer sa stvarima kad se oglasi moj telefon.

Danilo

-Da li ste stigli?- upitam kod zatvaram kofer.

- Hajde čekamo te ispred.

- Eto me za minut.

Sedam u auto gde me čeka vesela ekipa.

Operacija pod nazivom " Dovesti mladu kući" moze da počne.

Nakon dva sata leta stizemo u Bern.  Iznajmimo rentakar i krenemo u obilazak grada. Mada bih ja radije isao pravo njoj. Doduše prvo svratimo u hotel blizu bolnice u kojoj radi moje sunce.

Milica i Danilo kukaju kako su gladni. Davor pozove Milenu da je obavesti da smo stigli i da se nadje sa nama na rucku.

Silazimo u hol da sačekamo Milenu kad se iznenada Sunčica pojavi ispred nas.

Sakrijem se iza jedne palme da me ne vidi, ali ostatak bande nije bio te sreće kao ja.

-Odkud vi? - iznenadjujuće upita Sunčica.

- Uželeo sam se drage, pa smo došli. -prvi progovori Davor.

-Svi ste se uželeli Milene? -sumljičavo upita moje sunce.

-Ja sam zbog tebe dosla. Čula sam da Davor ide pa sam predložila Danilu da idemo sa njim. -veselo joj odgovori Milica.

- Sunčice!- neki muški glas je pozove.

Ne vidim od lišća ko je, ali mi je glas poznat.

-Evo stizem za minut. - odgovori mu.

-Sunčice? -upitno je pogleda Milica.

Vidim da Danilo i Davor stoje kao dva nakostrešena pevca i shvatim da nešto nije u redu.

- Objasniću vam sve večeras. Moram da idem. - reče ona ozbiljnim tonom, pa se okrete i ode.

Izlazim ispred bande i oni skrivaju pogled od mene. Lepše im je gledati svuda sem u mene.

- Ko je bio to? Nisam mogao da ga vidim od onog lišća. -upitam ih.

- Ognjen. - odgovori Danilo besno.

- Ko?!

-Da on je bio. - potvrdi Davor.

Iznenadjeno se svi gledamo jer sve sam očekivao samo ne da će biti u njegovom društvu.

-Šta vam je? Što izgledate kao da vas je posralo jato golubova? - upita neko iza mojih ledja.

Okrenem se i ugledam Milenu. Sva je u crnom. Crne čizme, pantalone, kaput. Nosi crne lenonke i izgled je upotpunila sa crnim šesirom.

-Zaime sveta na šta ličiš? Kako si se to obukla? -upitam je kroz smeh.

- Ja sam ti bato agent 001. -odgovori mi veselo.

- Što 001? - upita je Davor.

- Niko ispred mene, broj jedan je zato sto ovakvih agenata nema u svetu nigde. Unikat sam. Što si k'o pokiso? Ko ti drma kavez? - upita me zbunjeno.