Otkucaji srca 🔚

15. poglavlje

***Momir***

Gledam je kako menja izraze lica od uznemirenog, preko zabrinutog i na kraju besnog.

Nešto me steže u grudima kad vidim da uzima dokumenta.

Odlazi.

Gledam je kako se raspravlja sa nekim preko telefona. Ubrzo potom se začu zvuk helikoptera šta je jako čudno. Nikad dosad nije sletao u nase selo.

- Šta se dešava? Za šta će ti dokumenta? Gde ideš? -upitam je zabrinuto.

- Moram odmah za Švarcarsku. - odgovori mi uznemireno.

Baba stade kukati opet kako joj dete opet teram od kuće, a Milica i Danilo gledaju u neverici.

-Sunce jel sve u redu? -upita je Milica.

- Jeste. Melini je krenuo porodjaj dosta rano. Neće bez mene da se poradja. Ima nekih komplikacija. Beba ne moze da izadje. Zbog toga idem ranije. - odgovori joj dok stavlja u torbu ono malo garderobe što joj je ovde ostalo.

- Ali ti nisi doktor za trudnice? -odvali Danilo.

- Ginekolog blento, kakav doktor za trudnice. - kroz smeh ga ispravljam.

Vidim joj tugu u očima dok mi prilazi. Osetim kako zadrhti u mom zagrljaju. Ne puštam je. Ne mogu. Bol u grudima me razara.

Šta ako reši da me ostavi? Nismo ni razgovarali na temu onog deteta a ona već odlazi.

Stegnem je još jače i ona duboko uzdahnu.

-Ostavite nas same na trenutak. - reče preko mojih ledja i oni bez reči napuste sobu.

-Znam o čemu razmišljaš. Nemoj kidati sebe. Ovo ne znači zbogom. Žao mi je što moram da idem a situacija nije rešena. Zao mi je što neću biti na sahrani uz tebe. -prekinem je jer samo mi je u glavi da ovo nije zbogom.

Obrušim se na njene usne,a ona mi uzvrati isto.

Ne voljno se odmakne od mene kad joj se telefon oglasi.

-Brzo će i ovo da prodje. Šta god da je u pitanju ne krij od mene ništa. Samo te to molim. - reče mi dok uzima svoju torbu.

Moram priznati da mi je laknulo kad sam čuo njene reči. Laknulo mi je kad sam čuo da me ne ostavlja.

Osmehujem joj se dok gledam kako odlazi. Maše mi sa tužnim osmehom na licu, ali čim zamakne u nebeske visine bes preplavi moje lice.

- Danilo!! Vozi me njoj! - uzviknem besno.

Kako ja to reče tako me okupa mlaz hladne vode. Okrenem se u čudu i vidim Sunčicinu babu kako me mrko gleda.

- Puvanjak ako sad dohvatim onu moju prakljaču svu ću tu tvoju blentavu glavurdu da ti izlupam. Sram te bilo. Ako misliš da možeš da radiš šta hoćeš sad kad je otišla, grdno si se prevario. Bacila sam oči na tebe. Posmatram te. -reče baba besno kroz zube.

Odmahnem glavom samo jer sad imam važnijeg posla nego da se sa babom prepirem. Krenemo ka kolima Danilo i ja.

Čujem iza sebe kako Milica reče da mora do roditelja da ide.

- Al te udesi baba. -reče Danilo kroz smeh dok pali auto.

- Mali ne zezaj nego me vozi kod one lude. Ovo moram da razčistim odmah. Ne padam ja na fore sa detetom. - kazem mu besno.

Danilo samo klimne glavom. Izgubim se u mislima zagledam u nebo. Mislim o mom suncu.

U grudima me probada. Njen lik mi se stvori ispred ociju. Nedostaje mi već.