Otkucaji srca 🔚

Uvod

Berba se bliži. Ovih dana sam toliko zatrpan poslom. Zivot mi se svodi na relaciji vinograd-fabrika i tako u krug.
Zvuk mobilnog me trgne i na ekranu vidim Danilovo ime. Prevrnem očima samo jer znam da će da me smara da idemo u novootvoren kafić ovde u kod nas u selu. Odbijem mu poziv i nastavim da pregledam papire.

Telefon počinje opet da zvoni. Taj ne odustaje.

- Gde gori?

- Pa stari gde si ti? Nije valjda da si opet u fabrici?

-Mali znas da je ovo luda nedelja. Kaži što uporno zoves?

-Slusaj stvar je jako bitna. Znas onu moju malu sto pokušavam već danima da zbarim?

- Znam sta sa njom? Aj požuri stvarno sam kratak sa vremenom.

-Pa pristala je da se vidimo veceras pod uslovom da povede drugaricu. To je ova nova doktorka što je stigla u selo na par dana. Pa sam mislio da podješ i ti samnom da malo zagovaras drugaricu.

- Imamo novu doktorku? Šta je falilo Oliveri ili kako se već zvala?

-Pa majku mu staru ta baba ima oko 50 i nesto godina gluva kao top. Red je da dobijemo neku mladju.

-Dobro, dobro doći ću znam ja da ti ne odustaješ. Ajde sad paljba moram da radim.

- Znao sam da mogu da računam na tebe.

Na pomen doktorke misli mi odlutaju u prošlost. Na moju lepu doktorku. Branili su joj da se vidja sa mnom jer ja sam bio samo običan siromah a ona ćerka iz bogate porodice. Nije marila za to. Išla je protiv svih. O kakva sam budala bio. To vece smo se posvadjali jer sam saznao da je dobila posao čak u Švajcarskoj. Olešio sam se kasnije od pića i zavrsio sa konobaricom u krevetu.

To jutro nikad neću zaboraviti. Urezalo mi se u pamćenje. To jutro kada je dosla da mi kaze da odustaje od posla i da joj je nasa veza vaznija od njega. Došla je sa radošću a otišla sa tugom. Zatekla me je u krevetu sa drugom devojkom. Iz čvrstog sna me probudio udarac koji sam dobio u glavu. Gadjala me je cipelom. Nisam se snašao ništa da kazem kad me je i druga cipela pogodila.

Tog istog dana je otputovala za Bern i sa sobom odnela i deo mene.

Sa nijednom devojkom posle nje mi nije bilo kao sa njom. Imao sam mnogo devojaka ali njene usne ljube najlepše, samo njeni dodiri znaju da peku na pravom mestu.

Pogledam na sat. Već je 18:00 što znači samo jedno. Vreme za kući. Spakujem papire pa uzmem kljuceve od auta i uputim se napolje.

Na putu do kuće mi stigne Danilova poruka da je sastanak u 20:00 u novom kafiću.

Na brzinu se istuširam i spremim jer sam totalno ne zainteresovan za izlazak, ali ako drugarica bude dobra šteta da se ne iskoristi.

Bilo je negde oko pola osam kad sam startovao auto i krenuo ka centru sela. Naravno ispred kafića ugledam Danilov auto i znam da ovaj sad u sebi nabraja kao baba neka sve redno po spisku što me nema. Mada nije me zvao mozda su tek stigli.

Ulazim lagano i ostanem u čudu sto je tiho unutra. Obično ovde uveliko trešti uzivo muzika. Ugledam Danila pa se uputim ka njemu.

- Kasniš? -rece mi on.

-Ha ha komično. Rekao si u osam sad je pet minuta do osam. -kazem mu uz smeh i dokazujem na sat.

- Da vas upoznam. Momire ovo je Milica, Milice Momir. - upoznaje nas Dača a meni pogled odluta do šanka.

Ma nije moguće... pomislim u sebi jer za šankom sedi devojka kose boje meda. Od pozadi kad je gledam rekao bih da je to moja Sunčica, ali nisam siguran ne vidim joj lice.

- Izvini mala. Momir Cezarović drago mi je. - nakon što primim lakat u rebro od Danila predstavim se devojci.

-Drago mi je Cezare. Znam ko si. Čula sam dosta o tebi.

- Mali šta se dešava ovde? Sto je ovako tiho? -Upitam Danila ali umesto njega Milica mi odgovori.

- Bend je otkazao. Vlasnik poznaje moju drugaricu pa je zamolio da otpeva par pesama dok ne stigne zamena.

- A jel te? Pa da čujemo drugaricu kako peva. - okrenem se ka bini dok nam Danilo naručuje piće.

Devojka medene kose se penje na binu i uzima gitaru ali joj i dalje lice ne vidim. Mada imam neki ludi osećaj da je to moje sunce.

Kad se okrete izbi mi sav vazduh iz pluća. Čujem je kako počinje da peva svojim lepim glasićem.

Došao sam jedne noći
i pijan sam bio
šaptao ti slatke reči
I nežno te ljubio
Već sutradan je sam video
Da me varas s drugim
Onda sam se ja zakleo neću da te ljubim.....

Uhvatim njen iznenadjen pogled. Nije me očekivala ovde. Pogadja pesmom pravo u srce.

Zgrabim flašu sa stola u bacim je na pod.

Sad se zaklinjem ja tebi...

Vratiću te meni....

***********************************

Pozdrav svima. Nova priča je tu. Kako vam se čini prolog? Ostavite mi vaše komentare a i kritike se dobro došle. Ako vam se svidja ostavite zvezdicu. Ova priča ide odmah nakon što zavrsim Ne odustaj od nas.
Srdačan pozdrav....
❤❤❤❤❤😘😘😘😘