Crni leptir - otkrivanje

10. Slučaj

Kembridž, Engleska
10. Novembar 2021

Polako otavarm svoje otečene i bolne oči, pokušavajući da se vratim u svet realnosti. Prstima protrljam sanjive oči, dok me glava užasno boli. Ubrzo se i setim svega što se desilo sinoć. Okrenula sam se, ali on nije bio pored mene. Ladno smo opet spavali zajedno?

Podignem se, rukama prolazeći kroz lice dok zevam. Umorna sam.

Svoje mekano ćebe sklanjam sa sebe, te obuvam svoje bebi roze mekane papuče.
Da li sam ja to spavala gola u bade mantilu?

Udahnem duboko, te umorno krenem do kuhinje kako bih spremila sebi kafu, ali me je on preduhitrio. Miris kafe se širio prostorijom, izgleda ju je skoro spremio. Kao da je znao da ću se probuditi uskoro.

Stajala sam i zbunjeno gledala u njega.

Sedeo je na fotelji bez majice i u sivim trenerkama, gledajući nešto na telefonu. Rukom je prošao kroz svoju gustu tamnu, blago uvijenu mokru kosu. Jebote, izgleda mnogo jebeno dobro.

Čim je primetio moje prisustvo, ostavio je telefon gledajući me i čekajući da kažem nešto.

"Dobro jutro." Javi se prvi, ne skidajući pogled sa mene. Divno mi je jutro.

"Mislila sam da si otišao." Stvarno sam mislila da je otišao, tako da je ovo iznenadjenje.

"Ne bi imao ko da zaključa stan da sam otišao." Aa, dobro. Valjda? Prekinem naš kontakt očima, vrteći se oko sebe ne bi li našla nešto, meni nepoznato.

"Napravio sam ti kafu." Prekine neugodnu tišinu koja je zavladala u ovoj maloj sobi.

"Možeš sad da ideš." Napokon progovorim, čekajući da ustane i ode u svoju sobu. Tad ga pogledam, ali njegove hladne crne oči su mi davale neku vrstu straha.

Bez i jedne reči je ustao, uzevši svoju crnu majicu koju je obukao.

Besno je krenuo prema izlazu, zalupivši vratima za sobom od besa kojeg oseća. Udahnula sam duboko, zatvorivši oči na sekund kako bih ovu negativnu energiju izbacila iz sebe.

Zašto dozvoljavam da ovo ovoliko utiče na mene? Nikad pre nisam dopuštala sebi ovako nešto, pogotovo zato što sam imala Tejlor pored sebe koja me je, kao majka, ispravljala i grdila posle svake greške koju napravim.. bila ona mala ili velika.

Od danas se moja zabava završava. Spremna sam da se suočim sa svakom osobom koja mi stane na put, sa osobama koje imaju veze sa njenom srmću.

Tad sam se i zapitala. Zašto se to krije? Zašto direktorka ništa nije rekla povodom ovoga, sem običnog govora o tome kako treba da cenimo ono što imamo, da volimo i čuvamo i oproštajni govor za Tejlor?

Policija se motala oko škole i direktorke, na mesto gde je Tejlor nestala, ali niko ništa ne zna vezano za to. Zašto ja ne znam? Dokle su stigli?

"Gospodjice Kler." Trgne me profesor Hant koji mi se približavao, držeći neke papire u rukama "Imate vremena do ponedeljka da uradite referat koji niste uradili." Papire je stavio na moj sto. Verovatno nove lekcije.

"Zašto ja nemam vremena?" Upita ljuto Nina.

"Zato što, gospodjice Smit, rad niste predali na vreme. Imali ste dovoljno vremena da uradite, a niste. Niste se ni pojavili na mom času."