Crni leptir - otkrivanje

18. "Tu sam...uvek"

Kembridž, Engleska
19. Novembar 2021

Sipam nam kafu u šolje, te odnesem do dnevne sobe i stavim na sto i sednem pored njega. Uzeo je svoju kafu, popivši odmah gutljaj.

"Kol. Da neko sazna za naša vidjanja.. šta bi se desilo?" Upitam ga ono što me muči danima.

"Ti bi bila izbačena, možda čak i ja." Klimnem potvrdno glavom, pokušavajući da shvatim šta bi to trebalo da znači njemu. Jel planira da održimo taj odnos ili da otkači? Da je želeo to, uradio bi odavno..

"Ako te to toliko stavlja u opasnost, zašto to radiš?" Pogleda me, oči su mu svetle i mogu da vidim sreću u njima.

"Zašto ti to radiš ako tebe stavlja u opasnost?" Upita me isto, izbegavajući moje pitanje.

"Zato što želim." Odgovorim kratko i jasno.

"Onda mogu da odgovorim isto." Ugrizem se za usnu, te kratko nasmešim.

"Zato ne bi trebao niko da zna za ovo. Valjda smo sposobni da ovo sakrijemo." Klimnem potvrdno glavom.

"Ja sam veoma sposobna, ne znam za tebe." Isprovociram, na šta se on samo nasmeje.

Provela sam još nekih dva sata sa njim, pričajući o nekim glupostima i gledajući film. Došlo je vreme da se vratim u svoju sobu i spakujem stvari za sutra. Taman mi ostaje vremena da pročitam ono što je Tay pisala na svom laptopu.

Kolu nisam rekla da idem sutra, zbog meni nepoznatog razloga. Planiram da to uradim sutra, pre nego što krenem.

Danas je Pol bio sa Ninom, koja je samo provocirala. Čini mi se da se opet malo motala oko Kola kako bi me razljutila, ali nije me toliko iznervirala koliko to da je ona sa Polom.

Šta je tu je. Valjda.

Svoje stvari sam spakovala u veliku torbu koju sam ostavila ispred svog kreveta. Spakovala sam i svoja dva laptopa, koja ne smem sa ostavim ovde. Zapravo, svoj i Tejin laptop koji je ostao ovde, kao i sve njene stvari.

Legnem na krevet, te upalim njen laptop čitajući njene belške. Opet, kao i svaki put kada ih čitam se slatko nasmejem i oraspoložim. Osećam toplinu i njen glas u svojoj glavi i jebeno se plašim da ga jednog dana ne zaboravim. Osećam se kao da je pored mene dok ih čitam i to mi prija. Ne osećam se toliko usamljeno.

"Nina se u poslednje vreme mnogo mota oko profesora Hanta i postaje mi sumnjičavo. Opet me ni ne čudi. Počeće i svako žensko da muva."

Da, to je ta kurva. Prevrnem očima na to.
Znači ona pokušava sa Kolom još od kako je došao? Mislim da ovo prelazi u veliku bolest i opsesiju da ima sve i svakog.

U razmišljanju me prekine kucanje na vrata. Udahnem duboko sklapajući njen laptop i stavljajući ga na mesto.

Otvorim vrata gde me sačeka vesela Mila, koja mi natera osmeh na lice. Odleprša do moje sobe, legavši odmah na krevet. Ima osmeh od uva do uva, sve vreme čekajući da je pitam šta se desilo.

"Pričaj. Šta se desilo?" Upitam je, sedavši pored nje.

"Ja sam uvek ovakva! Alii..." produži to ali, ostavljajući me u neizvesnosti "vidjala sam se sa onim momkom, iako je jebao Ninu i stvarno je fin! Možda, bude nešto." Njeno lice poprimi crvekastu boju, što me natera da se još više nasmejem.