Crni leptir - otkrivanje

20. Od ljubavi do mržnje

Kembridž, Engleska
21. Novembar 2021

Uzela sam svoju torbu, dok je otac držao moju veću i težu. Već je uveliko pao mrak, a svakog trena treba da dodju Džastin i Pol.

"Pazite kako vozite!" Dobaci majka pre nego što smo izašli otac i ja iz stana.

"Ne vozim ja." Odgovorim, te se pozdravim sa njom i sa bratom, tako što mu samo kažem ćao. U kuhinji je i jede, pa zbog toga nije ni želeo da ustane da se pozdravi sa mnom. Nekad stvarno pomislim da imam brata debila, mada nije to daleko od istine.

Otac i ja se spustimo dole, gde su nas već uveliko čekali njih dvoje, naslonjeni na auto dok puše cigaru. Opsujem sebi u bradu, jer je ovaj prizor bio totalno neophodan za mog oca.

Začudim se kad ne prokomentariše ništa, već samo ispruži ruku i pozdravi se sa njima. Moju torbu je stavio u gepek, te zatvorio.

"Mrak je, vozi pažljivo." Kaže Džastinu koji klimne glavom potvrdno. Pozdravim se sa ocem, te udjemo u kola i krenemo.

"Pogodi ko će nam se opet pridružiti večeras?" Upita Pola, gledajući u njega sa osmehom. Pol ga pogleda, gledajući u njegove svetle oči tražeći odgovor. Kao da imaju moć telepatije.

"Nije valjda? Setio se posle tri meseca da dodje. Našao je kada." Čini mi se da je Pol prevrnuo očima, ali ne mogu da ga vidim. Po boji glasa mogu da znam da nije oduševljen time.

"Kad dodjemo imaš 20 minuta da se spremiš." Pogleda me u retrovizor, dok ja gledam njega namršteno.

"Šta?" Upitam zbunjeno

"Imaš 20 minuta da se spremiš! Ideš sa nama u salu. Pravimo žurku." Prevrnem očima.

"Jel moram?"

"Da!" Odgovori odmah. Udahnem duboko, prekrstivši ruke i gledajući u put.

"Ko će vam se opet pridružiti?" Upitam zainteresovano.

"Hant." Kad sam čula kako izgovara njegovo prezime zaledila sam se. Šta će on sa nama? Drago mi je što ne mogu da mi vide lice. Sem Džastina ako pogleda u retrovizor.

"Tvoj omiljeni profesor." Dobaci sa ljubomorom Pol. Džastin se nasmejao iako verovatno nema pojma o čemu se radi.

"Zapravo, pogodio si. Jel ste provalili koliko je zapravo zgodan?! Jebote!" Namerno provociram Pola, jer znam da sigurno gori u sebi. I ja sam gorela svako veče kad bi on otišao kod Nine za malo zadovoljstva.
Nasmejem se podlo kad primetim da cupka nogama od nervoze.

"Dobar tip, dobar." Prokomentariše Džastin, dok Pol gleda u prozor i cupka nogama od nervoze. Volela bih da mogu da mu vidim lice, al sigurna sam u to da deluje kao da mu nije ništa, da deluje hladno i nezainteresovano.

"Kako ste vi proveli dan?" Upitam ih, gledajući u Džastina.

"Bili sa starim društvom. Ti?" Pol još uvek ćuti...

"Ceo dan sam provela u svom stanu sa bivšim." Ne lažem. Bukvalno sam dan provela sa svojim bivšim dečkom i bratom u sobi. Moj bivši dečko je bratov najbolji drug i moj brat nema pojma da smo bili zajedno ili se samo pravi da ne zna.

Iako deluje da se nas dvoje mrzimo, ne podnosimo, da nas boli uvo jedno za drugog, nije tako. Nemam hrabrosti da mu kažem da sam bila sa njegovim najboljim drugom i da sam sa istim spavala. Ubio bi njega, a zatim mene!

"Bila sa bivšim dečkom?! Zašto?" Okrene se ka meni gledajući me besno.

"Mislim da se to tebe ne tiče." Odgovorim kratko i jasno, još više ga naljutivši. Ostatak puta smo pričali o nekim glupostima, a čim sam stigla sam otišla u svoju sobu kako bih se spremila za dvadeset minuta. Imam sreće što sam se našminkala pre nego što sam krenula. Sada samo treba da popravim šminku i kosu i da se obučem.

Tačno koliko je Džastin i rekao, tad sam i izašla iz stana. Krenuli smo ka sali gde su nas već svi dočekali. Naše čuveno mesto je mesto kod crvenog polu meseca, gde je sedela već dobro poznata ekipica, plus novi tj stari član. Gospodin Hant.

Imam veliku želju da mu pridjem i da poljubim njegove meke usne, pred svima. Da svi, apsolutno svi znaju da smo zajedno i da ga imam. Nina bi gorela, Pol bi goreo od ljubomore.

Udahnem duboko.. ali ne smem.

Začudio me je prizor kako Nina ne reaguje na mene, Džastina, Pola ni Kola. Nekako je sada više tužna nego što je besna. Nešto ni sa njom nije u redu, ali ne zanima me.

"Nemojte da mi kasnite na prvi čas sutra." Trgne me Kolov dubok glas. Pogledam ga dok u rukama drži neko žestoko piće. Kao i uvek.

"Ne brini se, ona neće zakasniti." Dobaci ljubomorno Pol, ne pogledavši ga. Samo je popio svoje piće koje je odmah natočio u čašu.

"Ne znam na koga misliš, Pole." Odgovori ravnim tonom.

"Oo, naravno da znate." Pogleda ga sa podlim osmehom na licu, dok Kol pokušava da ne napravi ljuti izraz.

Ne znam zašto se prepucavaju i to zbog mene. Ne kapiram dosta toga. Pol je sam izabrao šta želi, mi smo završili još pre nego što smo išta počeli, a ponašamo se kao da smo u vezi i da cvetamo u ljubavi.

Ja. Imam. Dečka.
I to zgodnog, seksi profesora Hanta za koje se sve devojke lepe i koje ga žele makar za jednu noć. Ja sam ta devojka. Samo što još uvek nismo imali seks i nisam razmišljala o tome, a mi nismo razgovarali. Sad kad ga pogledam gorim od želje da ga odvučem u svoju sobu i da vodimo ljubav. Zapravo, nisam sigurna da li je vodjenje ljubavi prava reč za naš odnos. Samo seks.

Vodjenje ljubavi bi bilo sa Polom i to je ono što me zbunjuje.

Već je postalo kasno i atmosfera je postala dosadna. Zevam i toliko mi se spava, da jedva gledam na oči. Pokušavam da ostanem budna, ali kao da me ovaj alkohol sve više uspavljuje.

"Pa, vidimo se Mila." Pozdravimo se te ona ode svojim putem, a ja svojim. Kol je otišao u svoju sobu dok svi ne udji u svoje kako bi mogao da dodje kod mene, bez da ga neko vidi.

"Samo hoću da me voliš onoliko koliko ja tebe. Da ti budem na prvom mestu, da ti bude drago što smo zajedno, da udjem u tvoju sobu." Uplakano je pričala, pretpostavljam Polu. Stala sam iza zida upijajući svaku njihovu izgovorenu reč.

"Ne možeš me naterati da te volim! Radi se o sobi, zar ne?"

"Ne! Mislim, da! Devojka sam ti, Pol. Zar ne misliš da je glupo što nikada nisam bila u tvojoj sobi, a ona jeste?" Ćutao je. I ja bih ćutala.

"Nikad me nećeš voleti kao nju, zar ne?" Mrzim sebe zbog ovoga, ali žao mi je Nine kad čujem njenu bol u glasu.

"Nina.."

"Ako si sa mnom u vezi, ponašaj se tako! Nemam snage da se pravim kao da nije tako i da ne vidim, kad sve vidim! Želim da osetim tvoju ljubav, ako treba i mrvicu tvoje ljubavi i pažnje! Teško mi je! Volim te mnogo, toliko da bih sve uradila za tebe i za našu vezu. Uradiću sve da ovo uspe i da me zavoliš i gledaš očima kojim ja tebe gledam, samo ako hoćeš da se ovo nastavi." Mucala je i gušila se od suza. Ne znam zašto, al oči su mi se napunile suzama. Osećam krivicu i tugu. Osećam takodje veliku anksioznost koja raste nenormalnom brzinom dok čekam njegov odgovor. Zaboravila sam i da dišem.

"Idemo kod tebe. Ajde." A zatim čujem poljubac. U tom trenutku, sve se raspalo. Svaki atom snage sam izgubila i želju za bilo čim. U tom trenutku sam shvatila da bih ostavila Kola zbog Pola koja očigledno i mene i Ninu vrti oko malog prsta.

Obrisala sam sa lica suze koje su se spustile niz moje obraze i tugu zamenila besom prema Polu.

Kad su napokon otišli, krenula sam ka svojim putem do mog stana, očekuvajući svog dečka.

Imala sam vremena samo da se istuširam dok Kol nije došao. Razbudila sam se i više mi se uopšte nije spavalo.

"Koji film sada gledamo?" Upita me, gledajući čas u moje oči, čas su usne.