17. Leptirići

46 3 0
                                    

Kembridž, Engleska
18. Novembar 2021

"Zašto te toliko zanima njena smrt? Sve što smo mogli da uradimo smo uradili. Ne znam zašto su ti bitne te informacije."

Glasila je njegova poruka. Ironično je što sam upravo na času i umesto da radim zadatak koji je, ni manje ni više nego profesor Hant zadao, ja se dopisujem sa njim i razmenjujemo poglede.

"Dosta toga mi nije jasno, Kol. Hoću objašnjenje."

Čim mu pošaljem poruku pogledam u njega kako bih videla njegovu reakciju. Čim je otkucao je podigao pogled i tad su nam se pogledi ponovo susreli. Vratim pogled dole, na svoj telefon i njegovu novu poruku.

"Sydney, mislim da je došlo vreme da se pozdraviš i nastaviš dalje."

Napućim se i ujedem za unutrašnju stranu obraza, smišljajući šta bih mogla da odgovorim.

Možda je u pravu. Možda sam preterala sa svime time i pokušavam da saznam nemoguće. Možda samo treba da prihvatim činjenicu da nje više nema i da je ništa neće vratii nazad.

Krenem da kucam, ali me piskav i kurvinski glas Nine prekine, na šta samo prevrnem očima i pogledam je hladno.

"Kol, zašto neki učenici koriste telefon?" Bes me hvata na samu pomisao na Ninu kako god da se preziva, kad je pogledam pa makar to bio sekund i kad čujem njen glas.

Toliko iratantnog ima u toj devojci, da se apsolutno nikada ovako nisam osećala ni za jednu osobu na ovoj planeti Zemlji.

Kol se namršti, gledajući nekako ljuto u nju.

"Za Vas sam profesor Hant, ne Kol. Drugo, ko čačka telefon?" Blago je reći da je šokirana kako joj je Hant zapušio usta. Izgleda nije očekivala to od njega.

"Sydney.. profesore Hant." Ljutito naglasi njegove prezime. Kol pogleda u mene, a zatim klimne glavom levo desno i opet pogleda u nju.

"Ne, gospodjica Kler ne dira telefon. Daj mi svesku da vidim šta si uradila." Ispruźi ruku, kao pokazatelj da mu da njenu svesku sa uradjenim zadatkom.

"Nisam uradila." Kaže smoreno

"Onda je to jedan. Sledeći put se potrudi da uradiš ono što ti zadam, ne da gledaš šta drugi rade."

U pravo vreme je zvolino za kraj časa. Svi su predali svoje sveske na njegov sto, dok sam ja sačekala da se gužva smiri. Pribliźim mu se i dam mu svesku, koja je naravno prazna.

"Evo Kol." Kažem glasnije kako bi me Nina čula. Da se ne lažemo.. i Pol takodje.

"Hvala Sydney. Vidimo se."

"Vidimo se Kol." A zatim je ustao i izašao iz učionice. Okrenem se i pogledam u Ninu koja je bila crvena od besa. Bila je spremna svake sekunde da skoči na mene i raskomada me.

"Namerno to radiš." Nervozno se nasmeši.

"Šta to?" Pravim se luda.

"Pol, ljubavi. Posle škole kod mene?" Pogleda je i klimne glavom potvrdno. Priznajem, uspela je da me isprovocira isto kao i ja nju za Kola. Odlučim da budem pametnija od nje i iskoristim poslednju smrtonosnu kartu koja će je ubiti.

Crni leptir - otkrivanjeOù les histoires vivent. Découvrez maintenant