Kembridž, Engleska
21. Oktobar 2021
Lagano zvono na mom telefonu me je probudilo. Trebalo mi je par sekundi da se uključim u svet realnosti. Skočim sa ugaone, shvativši da sam se uspavala. Opsujem sama sebi u bradu, vrteći se po sobi i tražeći telefon. Sreća je na trenutak ispunila moje telo na pomisli da je to možda Tejlor, ali ubrzo je sreća nestala kad sam shvatila da je to samo alarm.
Još uvek moju poruku nije ni otvorila. Nervozno pretražim ceo stan, ali je nema. Gde li je ta devojka? Loš osećaj mi se opet vratio, ali sam pokušala da mislim pozitivno.
Istuširala sam se, obukla školsku uniformu, a zatim spremila sebi kafu i dve čokoladne krofne. Na laptopu sam pisala plan za danas i ovu nedelju.
Čula sam kucanje na vratima, a zatim sam ih otvorila videvši visokog dečka koji mi je zapao za oko, uzvišeni. Ili izgleda da samo tako deluje.
"Dobro jutro." Kažem zbunjeno. Nisam ga očekivala uopšte. Odvojila sam se od vrata, dopuštajući da udje u sobu, zaključavajući.
"Jel tu?" Upita zainteresovano.
"Nije došla. Zvala sam je takodje, ali se ne javlja." Sela sam nazad na moje mesto, završavajući sa mojom kafom i pisanjem.
"Možda se izgubila u šumi." Posle minut, dva je napokon odgovorio.
"Ne pomažeš. Zašto mi se onda ne javlja? To ne liči na nju." Kažem sumnjičavo. "Nego, Pol.. vidi." Pokažem mu poruku koju sam sinoć, tačnije jutros dobila od Tay. Namršti se, shvativši i on sam da nešto nije u redu, a zatim opusti svoje lice.
"Uznemirena je i otišla je da se izduva, ne brini se. Sačekaćemo do sutra. Pojaviće se ona. Trebalo bi da kreneš sada." Uzela sam svoju torbu iz spavaće sobe, a zatim smo izašli iz sobe i uputili se ka školi.
"Jel nije problem samo prvi dan da budeš sa mnom? Ne znam ništa, sve mi je komplikovano. Trebala je Tejlor da bude sa mnom, međutim..." Nasmejao se, pokazivajući svoje lepe zube. Ovaj dečko je lep.
"Nije mi problem da budem sa tobom."
Čas je uveliko počeo, a Tejlor se nije pojavila. Profesorka je pitala za nju, ali rekli smo da kasni. Zapravo, ne ja. Nina. Svi smo prvo ćutali par sekundi, gledajući jedno u drugo. Kad sam htela da kažem da nije tu, Nina se umešala i rekla pre mene veliku laž.
"Zašto je to uradila?" Upitam tiho Pola.
"Ako kažemo da je nestala, nastaće problem. Saznaće da smo išli u šumu i da smo mi krivi za njen nestanak. Može sve da nas izbaci ili kazni. Veruj mi, ne želiš biti kažnjena." Besno sam olovku udarila od sto, ali hvala Bogu nije se mnogo čulo. Opustila sam ruke, zatvorivši oči kako bih se smirila.
"Svi njen nestanak gledaju kao sprdnju. Devojka je nestala u šumi, ne javlja se uopšte!"
"Poslala ti je poruku.."
Pokažem mu na telefon da vidi koliko puta sam pokušala da je dobijem.
"Zvala si je pre sto puta?!" Upita začudjeno.
"Ima još. Da li ti to izgleda normalno? Od one poruke koju sam dobila mi se ne javlja. To ne liči na nju." Zaćutao je. Tako sam i mislila. Zašto niko ništa ne želi da uradi povodom toga?
"U deset dodji u salu, svi ćemo popričati o tome." Time mi je dao do znanja da stavlja tačku na našu raspravu.
Kad se škola završila, otišla sam u svoju sobu. Tejlor se još uvek nije pojavila, a strah je bio nezamisliv. Nisam mogla da izdržim, nisam znala šta da radim više sem da plačem.
Već u dvadeset do deset sam bila spremna. Imala sam dovoljno vremena da razmislim. Možda je jako glupo što okrivljujem dve osobe koje mi ne izlaze iz glave, ali ne znam šta bi drugo moglo da bude.
Spustila sam se dole, a zatim ušla u prostoriju. Svi su me pogledali u tom trenutku. Bili su tihi, što je veoma čudno. Sinoć je ovde bilo veoma bučno, a sada. Kao da nemaju želju za životom. Nemam je ni ja.
Približila sam se crvenom polu mesecu, sve vreme gledajući u Pola koji mi je glavom pokazao da sednem pored njega, što sam i uradila. Videla sam da je Nina prevrnula očima zbog toga. Zašto misli da ona može imati sve?
"Tejlor još uvek nije došla, nije se ni javila kad sam je zvala. Ništa." Kažem, gledajući u malu grupicu.
"Nama se takodje nije javljala." Rekao je Džastin.
"Nismo je ni videli kad je nestala. Ti si je poslednji put videla." Nina je gledala u mene sve vreme. Nije imala neku emociju na licu.
"Šta ona to ima zbog čega se ti plašiš?" Upitam je, čekajući njen odgovor. Svi su me gledali zbunjeno, pokušavajući da shvate, kao i ona sama.
"Šta?" Upita zbunjeno.
"Ne pravi se da ne znaš. Imaš sreće što mi nije rekla šta je u pitanju, ali ću saznati." Ustala je, približavajući mi se, što sam uradila isto.
"Hoćeš da kažeš da sam ja kriva za njen nestanak?" Upita iznenadjeno
"Zašto si se odmah pronašla?" Ne mogu da procenim tačno emociju na njenom licu. Nije znala šta da odgovori, pa se branila ćutanjem.
"Svi smo uznemireni zbog toga, ali Sidnej ne možeš nju okriviti za tako nešto." Ubaci se Džastin.
"Zašto? Da nisi ti možda sa njom?" Besno je ustao sa crvenog polumeseca približavajući mi se, dok je Pol pokušavao da ga udalji od mene i smiri.
"Ja sam joj dečko! Zašto bih uradio tako nešto?!"
"Smiri se." Obratio mu se Pol, koji je stao ispred njega.
"Dečko?! Svi smo sinoć videli tvoju lojalnost prema njoj!" Proderem se
"Ti ne znaš ništa!"
"Ona je prava kurva. Pokušava da napravi svadju." Okrenula sam se ka Nini, gledajući je zbunjeno. O čemu ona priča?
"Najbolja drugarica mi je nestala, kako možeš tako nešto da kažeš?!"
"Kako ti možeš da me okriviš za njen nestanak?!"
"Jer je imala nešto što ti ne želiš da iko od nas sazna!" Unela sam joj se u facu, a zatim odvojila od nje. Opet je zaćutala.
"Sid, šta to Tejlor ima vezano za Ninu?" Upita me sumnjičavo Pol.
"Ne znam. Rekla je da će mi pokazati kad se vratimo, ali ona je nestala." To je bio kraj rasprave. Više niko nije ništa prokomentarisao za ovu nesreću. Sedeli smo i razmišljali.
Odjednom sam naglo ustala, rekavši
"Sada idem da prijavim njen nestanak. Reći ću apsolutno sve!" Pol, Džastin, Nina i Ela su ustali u isto vreme.
"Ne!" Rekla je Ela
"Ne možeš to da uradiš!" Odazvao se Džastin.
"Već sam ti rekao, Sid. Mi ćemo nadrljati."
Ljutito sam gledala u sve njih. Kako mogu tako nešto da kažu? Ona im je drugarica, deo ove grupe, zar ni malo ne razmišljaju da li je ona uopšte i živa?
"Možete li biti više bezosećajni i zli? Ja idem, a vi radite šta hoćete!" Besno sam izašla iz sale, zalupivši vratima. Krenula sam ka školi, kako bih prijavila školskom policajcu njen nestanak.
Stala sam kad sam došlo do polovine pasarele, gledajući u šumu gde smo bili. Da li bi oni to njoj uradili? Počinjem da mislim da sam bila previše gruba.
"Sid." Bio je to Pol koji je stao pored mene. Nisam odgovorila, ćutala sam gledajući u šumu. "Ako želiš da prijaviš njen nestanak i ja ću. Biću sa tobom u tome." Pogledam ga
"Zašto si promenio mišljenje?" Spojio je svoje usne, gledajući levo desno.
"Jer ti verujem, a ona mi je bila prijateljica." Nasmešila sam se, sve vreme gledajući u njegove tamne oči. "Idemo."
Udahnula sam duboko, a zatim smo krenuli ka školi. Osećam strah
أنت تقرأ
Crni leptir - otkrivanje
غموض / إثارة"Sve istine su lako shvatljive nakon što budu otkrivene; ključ je u tome da ih treba otkriti" "Pozdravila sam se sa tim da je Tej mrtva, ne sa tim da se ubila." "Desilo mi se nešto stvarno loše, a i radila sam isto to. Nešto što nikada nisam trebal...
