Crni leptir - otkrivanje

15. Ne idi, Syd..

14. Novembar 2021
Kembridž, Engleska

Povukla me je za ruku, krenuvši ka njima. Volela bih da sam makar mogla da se suprostavim, medjutim nisam mogla ni da pomislim na to.

"Ela!" A da, zove se Ela.

Mila joj je prišla i zagrlila, zatim se odvojila od nje. Stajala sam kao kip ukočena, gledajući u njih dve.

"Ćao i vama." Javi nam se Nina prezirno.

"Ćao i tebi Nina." Javim joj se, a ona samo prevrne očima. Sednem na slobodno mesto pored Džastina koji je u rukama držao pivo. Tad sam i primetila da svi imaju piće, umesto nas dve.

"Šta hoćeš da piješ?" Upita me Mila u pravo vreme.

"Može crno vino." Klimnula je potvrdno glavom, a zatim je krenula ka meni nepoznatom pravcu.

Mogu da osetim pogled na sebi. Hladan. Zapravo ljut. Veoma ljut. Razočaran. Ima to nešto čudno u njegovom pogledu, nešto meni nepoznato. Prepoznajem ga. Tako je snažan i zapravo mnogo uticajan na mene. Ne znam zašto, loše se osećam zbog svega a zapravo ništa loše nisam uradila.. nadam se.

Sve vreme pokušavam da ga ne pogledam. Ne znam kako treba da reagujem, plaši me ono što ću videti u njegovim očima. Plaši me ono što budi u meni, ali opet oboje to zadržavamo i teramo inat. Zašto?

Pogledam ga. Njegov pogled na meni mi dao do znanja da je ljut i to me je pogodilo. Oči su mu crne i toliko vrele od besa kojeg oseća. Ništa drugo ne vidim sem besa, kao da mi samo dopušta da vidim bes, dok ja njemu moju uznemirenost, razočaranost i tugu.

"Evo." Pruži mi Mila čašu sa vinom. Uzmem je, te ona sedne na slobodno mesto.

"Uskoro će mesec dana od njenog nestanka." Odjednom mi se obratio Džastin, gledajući u svoj telefon sa zajedničkim slikama.

"Znam." Odgovorim. "Izgledate tako srećno tu." Nasmeši se.

"Da." Odgovori veoma tiho, da sam ga jedva čula. Ugasio je svoj telefon, stavljajući ga u džep i zamenivši ga sa flašom piva. Udahnem duboko, uzeći gutljaj vina.

"Od kada vi pričate?" Upita nas Nina, na šta sam samo prevrnula očima.

"Ne pričamo." Odmgovorim iskreno. Zapravo ga mrzim. Poprilično mrzim za sve loše što je uradio Tay.

"Jel se vi muvate?" Razgoračenim očima gleda u nas dvoje. Ne odajem joj nijednu vrstu emocije.

"Ne zabadaj nos gde ti nije mesto, Nina! Prestani!" Pol se prodere na nju, te ustane i izadje iz sale, a za njim i ona. Jurila ga je, pokušavala da zaustavi i objasni mu situaciju.
Ovaj prizor je previše jadan. Devojka juri za dečkom, kao da ne mari što deluje jadno i tužno.

Pol je ljut i iznerviran. Na mene? Ne znam. Nisam ništa loše uradila, valjda...

"Nikad je neće oterati iz života." Džastinov glas je pun sujete i previše umoran.. izgleda od pokušaja da ga odvoji od nje.

"Šta ga sprečava?"

"Koristi je, verujem. Očigledno je." Udahnem duboko, razmišljajući.

"Jel misliš da je zavoleo na neki način?" Odmahnuo je glavom.

"Kao prijatelja možda i to je jedini način. Sigurno postoji pozadina priče što je stalno sa njom." Ugrizem se za usnu, zatim ponovo popijem gutljaj vina.