Osvetnica 🔚🔚🔚

Skola

Dani su prolazili.
Prolece je zamenilo leto,leto-jesen,a jesen-zima.
Magda je svakodnevno stojala na istom mestu gde je poslednji put videla oca i cekala ga u nadi da ce se pojaviti. Majka i ona su ziveli jako tesko i zahtevno. Majka joj je sve vise vremena provodila u krevetu tako da je Magda morala da zasuce rukave i da se pobrine za svoju porodicu. Po komsiluku je usluzno odrzavala vrtove,kuce,baste i radila sve poslove za koje je mogla da dobije novac.
Prvo za sta je davala novac bili su majcini lekovi koji su bili jako skupi. Nakon toga je placala racune za kucne troskove ne zelevsi da izgube i taj jedini krov nad glavom koji su imali. Zatim na hranu,a na kraju je ono sto bi joj ostalo,a uvek je ostajao prazan novcanik kupovala sebi sta joj je potrebno za skolu. Od komsinice Dobrile koja je imala cerke,dobijala je odecu,ali i ona je nakon toga posle visegodisnjeg pranja postajala sve sira ili na nekim se pojavljivala nek razderotina.
'Bitno da je cista'-tesila je sama sebe,a i majku koja je u krevetu pored svoje bolesti osudjivala sebe sto je takva sudbila zadesila nju i njenu cerku.
Dani,meseci i godine su naucile Magdu da mora da racuna od zivota svasta. Da ce joj donositi i dobro i lose,a ona nece bas dozvoliti da se sva koplja na njoj slome. Ujutru bi isla u skolu,kad bi dosla spremala bi se i odlazila na posao,pritom ubedjujuci majku da nije nimalo umorna i da to radi zato sto joj to ubija vreme.
Svaki dan proveden u mukotrpnom poslu,od kojih nekad nije mogla da spava nocu bio je naporan ali ona je bila odlucna da odrzi obecanje dato ocu.
Kao desetogodisnja devojcica nije znala da je onaj poslednji susret sa ocem bio oprostajni,jer da je znala samo bi mu rekla:"Kako mozes?"
Posle dolaska sa posla spremala bi rucak za sutrasnji dan,i sebi veceru koja je pretezno bila skromna samo da zasiti maleni organizam koji se trudio da prezivi.
Nocu je radila domace zadatke i ucila kako bi ujutru opravdala svoje ocene.
Jednog jutra je dosla u skolu malo kasneci. Na ulazu u skolu cekala ju je Milena,cerka 'uzornog' politicara koji je njenoj mami i njoj ukinuo svaku pomoc od opstine Beograd. Od petog razreda je govorila da ce postati manekenka,pa tako je i svoj nacin oblacenja izrazavala. Mrzela je Magdu zato sto je u svemu bila bolja od nje. Bila je lepsa iako to nije morala da iskazuje markiranom odecom,bila je bolji ucenik iako je ucila samo nocu,bila je sve u svemu bolji covek nego sto je ona ikad bila i sto ce ikad biti.

-Vidi,vidi djak generacije kasni,sta se ovog jutra desilo? Da pogadjam! Trazila si iste carape ili si pokusala da se okupas a da pritom ubijes taj miris sirotinje?-zajedljivo je ismejavala Magdu ispred pola skole i tim gestom sve navela da se smeju. Nije zelela da se svadja. Osmi je razred izaci ce iz skole i ona ce biti proslost. Zar ne jos samo par meseci?
Zelela je da prodje pored mase koja ju je ismevala ali ju je Milena povukla za ruku takvom silinom da je oborila.
Udarivsi u mermerni prilaz,osetila je ostar bol, znala je da ce veceras i sutra da tu igraju ples dugine boje od ljubicaste pa sve do bolesne zute. Ustala je i dostojanstveno usla u skolu ne pokazujuci nikom da je boli,da je slomljena poput grancice.
Zasto bi pokazala svoje emocije imbecilima? Ne,niko ne zasluzuje da vidi njenu bol.
Usla je u ucionicu gde su je svi gledali sa visine. Bolelo je sto niko nije video kakva je ona zapravo osoba samo su videli njene nane.
-Volela bi kad bi se neko druzio sa mnom. -pomisljala je svakog dana kad bi se nasla medju svojim vrsnjacima.
Sela je na stolicu i kao sto bi to svaki put uradila kad niko nije zeleo da se druzi sa njom, otvorila je knjigu i svesku i crtala po njoj.
Vreme ce pokazati da svi koji koji su joj naneli bilo kakvu  bol,patnju i na njoj iskaljivali svoje bolesne histerije zazalice. Samo to jos niko nije tad znao.