Osvetnica 🔚🔚🔚

Magda

Vec par meseci  zivim u kuci mog oca.
Iskremo nikad se nisam osecala srecnije. Priznajem mislila sam na majku svake veceri,ali mislila sam da je ona otisavsi gore na bolje mesto poslala upravo Vladimira da mi nadoknadi svu onu ljubav koju nisam osetila od svog rodjenog oca.
Verovala sam da je on dar sa neba,moj putokaz da sve svoje nade,ciljeve i zelje ostvarim onako kako treba. Zaista je pazljiv prema meni,odgovoran i strpljiv. Osecam i dalje da svoj gard hladnoce nije spustio ali taj zid bivao je sve tanji i tanji.
On je bio moja hrabrost koju nikad nisam imala. Nekako je bio moja podsvest. Zatvoren je i to je ono sto me nekako boli.
Sve svoje probleme,tajne(naravno sem Nikolaja),price delim sa njim,ali ja o njegovom zivotu znam veoma malo. Nikolaja nikad nisam pitala zato sto to ne bi bilo prikladno. Sonja nikad nista nije vise rekla od cinjenice da je savrsen gazda,koji darezljivo daje platu i pomaze svojim zaposlenima.
Mozda je on rekao svojim zaposlenima da nista ne otkrivaju, da nikad ne saznam  nesto iz njegovog zivota. Mada ne vidim poentu.
A mozda je zeleo da me bolje upozna kako bi mi sam ispricao svoju pricu.
Kad je bio prvi put u skoli tad je saznao i za deo da sam bila predmet vrsnjackog nasilja. Ne bi rekla da se to zavrsilo bas najbolje. Od tad direktorka mi se bukvalno klanja kad god me vidi,i malo mi se one likuse skinule s vrata. Mada Milena mi je za pravo cudo bila jako,jako primirena i znam da nije to dobro. Mada iskreno ne zanima me nebitna osoba,a i nemam volju ni snagu da se svadjam s njom.
Od tog dana pocela sam da idem u teretanu(imam je tacnije u kuci),i Nikolaj mi je bio jedan od tima trenera koji me je trenirao borilackim vestinama. Ne znam zasto ali tata je insistirao da ucam i borbu  kao i rukovanje oruzjem. Prvih mesec dana nisam imala snage da lepo uhvatim pribor za jelo,kao ni da se naspavam a da se predhodno od bolova u misicima ne probudim mali milion puta.
Posle svaki naredni dan bila je moja zelja da svog oca ucinim ponosnim.
Da dobro ste culi!!! Zelim da otac bude ponosan na mene.
Za par dana je matura i zelela sam da odem ranije u krevet kako bi se naspavala,ali medjutim tata me je pozvao kod sebe u radnu sobu.
To je prvi put da me je pozvao u radnu sobu.
Ta prostorija je za mene bila zabranjena. Mislim... ona je predstavljala za mog oca oazu i riznicu uspomena.
Pokucala sam.
-Udji.-grub glas se oglasio iza vrata.
-Smem li ?-pitala sam uplaseno provirujuci glavom kroz otskrinuta vrata.
-Naravno,udji Magda.- grub ruski naglasak me je ohrabrio.
Unutra je sve bilo u hrastovini. Masivni sto,police prepune debelim povezanim knjigama,pod,stolice,maleni stocic na kojem su stojali papiri i srebrna hemijska,i naravno neizostavna polica sa svim skupocenim picima koje su donete iz njegove zemlje-majke Rusije kako ju je zvao Nikolaj.
Na velikom zidu iza mog oca stojala je prekrasna slika mlade zene. Portret koji je mogao parirati i Mona Lizilepotom, visio je tako odvazno.
-Sedi.. -rekao mi je otac koji je upravo zaklopio svoj lap top.
Sela sam preko puta njega u divno izrezbarenu stolicu.
-Kako si Magda? Kako je u skoli? Izvini poslednjih dana sam bio jako zauzet pa nismo mnogo pricali.-hladan glas je odzvanjao prostorijom.
-Dobro sam tata. U skoli je sve odlicno,cak stavise i vise nego odlicno. Za par dana ce se odrzati matura.
-Da li te je neki momak pozvao na maturu?-pitao me je ozbiljnim glasom,dok su njegove oci prikovale moj pogled.
-Ne.. idem sama. Mislim da ipak si me naucio da moram da preuzmem stvari u svoje ruke. Pocinjem od toga da za moje uspehe i sve sto zelim da postignem moram da se staram sama.
-Pobednici uvek stoje sami!-izjavio je tako ponosito.
-Tacno tako.-izjavila sam .
-Jel si odabrala haljinu?-pita me dok otvara fioku svog radnog stola.
-Ne,ipak imam toliko novih haljina u ormanu ne zelim da trosim novac na jos neku.
-To ne dolazi u obzir.-izvukao je koverat iz fioke i priuzio mi je.
-Izvoli.
-Sta je ovo?-prihvatila sam koverat koji je bio nesto tezi od pera.
-To je tvoja kartica na kojoj imas 10000 evra. Ona ce ti pomoci da sve sto ti je neophodno kupis za maturu.
-Tata to ne mogu da primim. Nije mi potreban toliki novac.-bunila sam se ali ipak otac je bio odlucan. Kao i uvek morala sam da pristanem.
-Vidis ovu sliku sto je iza mene?(Pogledala sam opet u tu divnu zenu sa zelenim ocima i sa divnom plavom kosom koja je bila podignuta u raskosnu pundju.Na sebi je imala divnu crvenu haljinu. Klimnula sam glavom)Vidis ti me mnogo podsecas na nju.
Ustao je sa svoje fotelje zaobisao je masivni sto i seo do mene  na jos jednu od drvenih stolica koje su se  tu nlazile.
-Mnogo me podsecas na moju pokojnu suprugu. Bila je upravo poput tebe. Skromna,nije zelela da se istice iako je mogla bez problema da zloupotrebi svoj polozaj. Ona je bila moj svetionik na pustom,uznemirenom i burnom moru. Secam se imao sam deset godina. Bio mi je rodjendan kada sam od oca dobio batine od kojih i dan danas imam oziljke po telu. Te iste veceri sam otisao u zadnje dvoriste i pokusavao da sam zalecim svoje rane posto majci je bilo zabranjeno da mi pridje. U tom momentu kad sam najdublju ranu cistio ispred mene je dosla ona. Moja tad nova komsinica koja se preselila u velelepni letnjikovac blizu moje kuce sad je bila ispred mene u svojoj beloj haljinici  i zelela da mi pomogne. Bila je mojih godina, ali tako nezna i zrela da sam pomislio da je odrasla osoba zarobljena u telu devojcice. Kad joj je ponestalo zavoja iscepala je svoju skupu haljinu i njome previla moje rane.  Gledajuci u nju i uzivajuci u tisini koja nas je okruzivala znao sam da ce ona biti moja. Jednog dana.. jednog dana ona ce postati moja zena,a ja cu se postarati da joj nista ne zafali.
Sa trinaest godina sam se zaposlio na jednom stovaristu gde sam radio i zaradjivao dovoljno da sebi priustim malu sobicu i dovoljno za sve potrebe. Zato znam kako je uzeti zivot u svoje ruke,i kako je kao mali preuzeti zivot kao odrasla osoba. Sa 18.ne mogu reci da nisam bio bas napredovao. Stovariste je bilo pod mojom komandom,imao platu dovoljnu da sam izvedem i devojku svojih snova u restoran a da ne strahujem da ce mi zafaliti novca. Cekala me je svih tih godina na istom mestu i nadajuci se da cu doci i odrzati obecanje koje sam joj dao. A to je da cu se vratiti stabilan na svojim nogama,spreman da se vencam s njom i zasnujemo porodicu. Posto je bila naslednica velike poznate bogate porodice njeni i nisu bili zadovoljni njenim izborom ali vremenom su se navikli na mene i nasu ljubav koja je mogla da sve postigne. Nakon par godina vencali smo se. Bila je skromna svadba zato sto je ona tako zelela,a ja sam preuzeo firme koje su bile pod njenim delom testamenta. Za pravo cudo svih,njene firme su poslovale bolje od firmi njenog brata i to je dovelo do mnogih razdora u porodici.
Zatim i rodjenje naseg sina je takodje bilo propraceno nezadovoljnim komentarima.
Sve sam mogao da prevazidjem jer sam imao zenu koja je moje nemire kontrolisala,sve moje pocetke besa gasila i ona je ponavljam bila moje svetlo u mracnom zivotu.
Jedne veceri zadrzao sam se do kasno na poslu,vrativsi se u kucu nisam cuo ni suprugu i smeh deteta.
Neprijatna tisina je cinila vazduh gustim i teskim.
Posao sam ka dnevnoj sobi i video telo moje supruge kako lezi u lokvi krvi. Za mene je to predstavilo najveci i najtezi udarac koji jedan covek moze da dozivi,ali prevario sam se kad sam u spavacoj sobi pronasao sina u istom prizoru kao sto je bila supruga.
Tad je svet za mene predstavljalo mesto kome treba lekcija.
I dobili su svi lekciju koju su zasluzili. Pocevsi od mog oca koji se prema meni ophodio kao prema psetu,pa sve do ljudi koji su ubili moju porodicu.  Svi su dobili ono sto su zasluzili. Zato ti kazem Magda ne dozvoli da ti nebitni ljudi zagorcavaju zivot. Suprostavi se.
Znam da si najcistija odoba na svetu,poput moje supruge ali shvati svi dobri ljudi ispastaju,a oni losi opstaju. Zato te molim ne dopustaj da neko te zlostavlja i da te neko kinji. U redu?-slusala sam izjavu ovog coveka i shvatam tek sad zasto je hladan,grub ali i zastitnicki nastrojen. On se samo brinuo za mene,i ja sam cenila to. Zaista jesam ...kao sto sam i obecala te noci i njemu i sebi ecu dozvoliti da neko povredi ni mene a ni mog oca.
-Dobro tata.
-Hajde Magda idi spavaj.-bez pogovora ustala sam. Prisla sam mu i zaglila ga. Bio je tako cvrst i napet ali uzvratio mi je zagrljajem.
-Laku noc tata. Izasla sam tiho iz sobe ostavljajuci njega sa mislima, a sebe sa jos jednim obecanjem dato coveku koji mi je postatao vise od porodice.

Oprostite na pauzi od par dana,ali zbog obaveza koje prati moj posao,kasnila sam sa delovima. Nadam se da cu uspeti da se iskombinujem sa obavezama i da necete vise ovoliko cekati😊