Osvetnica 🔚🔚🔚

Odlazak

Prisao je malenoj devojcici koja nije imala vise od deset godina. Na sebi je imala crvenu haljinicu poderanu pri ivici koja je dostizala do oguljenih kolena. Imala je crnu,gustu kosu pravu poput strele i oci koje su bile pune ljubavi i nevinih osecanja.Ta mala devojcica je bila njegova cerka. Njegova krv a on je napusta.
Kuca iz koje je upravo izasao bila je kuca koju su on i zena kupili pre petnaest gonina zelevsi da stvore svoj svet pun ljubavi,pun nade i zelje za boljim sutra. Nije bila velika,bila je skromna sa ponegde oguljenom fasadom,prozorima sa kojih se farba skidala i vratima na kojim je pisala plocica sa natpisom Filipovic.Nisu imali nikad mnogo ali bilo je dovoljno da ne budu gladni. Mada postojali su dani kad je upravo taj scenario dolazio do izrazaja . Bio je obican pravnik koji u Srbiji nije imao uvek stalan posao i koji je strepeo od trenutka kad ce ga cerka Magda pitati da li moze da joj priusti novu olovku posto stara vise nije mogla da se drzi u detetovim sitnim rucicama. Bila je odlican djak i bolelo ga je sto nije uspeo da je izvede na pravi put,sto je ostavlja sa bolesnom majkom. Silvana njegova zena razbolela se pre par meseci i to od neizlecive bolesti. To ju je iscrpelo do srzi tako da od prelepe zene pretvorila se u biljku osusenu koju bi i najmanji nalet vetra mogao da slomi i baci na kolena. On kao muskarac koji je bio u kasnim tridesetim,lepog izgleda zudeo je da se njegove potrebe svakog karaktera ispunjavaju pa tako da je na poslu upoznao gospodju Dijanu i sa njom otpoceo romansu koja se eto zavrsila time sto ga je nagovorila da ostavi bespomocno dete i bolesnu zenu.
-Tata vidi kako sam lepo ocesljala kosu Sanji.-pokazivala je malenu lutkicu koju je dobila od komsinice Dobrile za prosli Uskrs ali koju je tako brizno cuvala.
-Divna je duso.-cucnuo je pored nje,milujuci joj prasnjav obrascic.
-Tata,a kuda ides?- pitala je Magda gledajuci u crne oci svoga oca i torbu koja je bila pored njegovih stopala.
-Tata mora da ide na jedan put. Nece me biti neko vreme,jel hoces da mi obecas nesto?
Klimnula je glavom i tim gestom pokazivala ocu da ce biti ona odgovorna mala zenica.
-Obecaj mi Magda da ces brinuti o sebi i o mami dok ne budem bio tu. Da ces biti dobra devojcica koja slusa mamu i vredno uci.
Klimnula je glavom i dalje brizno i pazljivo slusajuci svaku rec koju joj otac govori.
-Dobra devojcica.- poljubio je Magdu u celo i time u sebi progutao milion suza koje kao muskarac nije smeo da prolije. Ustao je i krenuo sa torbom u kojoj je poneo samo najneophodnije stvari i sliku svog andjela kojeg je upravo napustio. Magda je samo nemo zurila za ocem ne moleci ga kao njeni drugari da je povede sa sobom jer ona kao sto mu je obecala bice dobra i poslusna cerka. Usavsi u taksi koji ga je cekao ispred zardjale kapije bacila je jos jedan pogled nantog muskarca kojeg je do tad zvala ocem. Bio je zo poslednji put da ga je videla.
I tad kao sto su svi mogli da predpostave kad je odrasla postala je odgovorna mlada i uspesna zena ali pored svega toga postala je OSVETNICA!