Osvetnica 🔚🔚🔚

Nikolaj

Par godina kasnije
04:30 ponedeljak

Sedim tako i pijem trecu kafu. Palim ko zna koju cigaretu i ponovo kao sto svakog jutra radim pitam se gde je ona.
Gde je otisla ona malena devojcica u koju sam se zaljubio iako mi je bila zabranjena?Da li je dobro? Sta li joj se desilo? Sta li radi tamo ko zna gde u belom svetu?
Iskreno sve sam mogao da ocekujem od nje ali ovako nesto nikad.
Posle one maturske veceri kad je proglasena kraljicom,titulom koju nije ni preuzela,i saznanja da su grupa naoruzanih ljudi napali u kucu i pokusali da ubiju Vladimira sve je krenulo u neocekivanom pravcu.

Povratak u proslost...

Magda je bezizumljeno tumarala hodnicima verovatno prozivljavajuci one nezaboravne i bolne trenutke kad je ostala bez majke. Jedina osoba koja je pruzila utociste sirotoj devojcici bio je upravo covek koji je bio na operacijskom stolu.
Plakala je i raspadala se,a ja nisam smeo da pokazem svoja osecanja.
Posle visecasovnog cekanja u dugackom holu izasli su lekari.
-Doktore ziv je zar ne?.-pitala je napuklog glasa.
-Jeste,mada zbog prevelikog gubitka krvi upao je u komu. Neizvesno je kad ce da se probuditi. Moze za par sati,a moze i za par godina. Cinimo sve sto je u nasoj moci.
-Hvala vam..-bolno je zazmurila .
Okrenula se ka meni,drugacijeg pogleda nego sto je inace imala.
-Nikolaj postavi oko bolnice nase ljude nek motre na tatu 24 sata,a ti kreni sa mnom moramo kuci.
Klimnuo sam glavom i obavio par poziva.
Otisli smo kuci gde je pozurila ka nadzornoj prostoriji i trazila da se sve kamere okolo kuce i u kuci vrate.
Nije trepnula niti skrenula pogled sa ekrana sve dok nije  ugledala cetvoricu muskaraca. Bez fantomki usli su u kucu i videli smo na koji sraman nacin su sredili velikog Vladimira. Bes je izbijao iz svake njene pore tela.
-Svakog da ste mi istrazili i dostavili mi podatke. Zelim sve da saznam o njima pa cak i koji toalet papir koriste.Zelim to danas u toku dana na tatinom radnom stolu. Nikolaj podji za mnom.- koracala je lupkajuci svojim stiklicama po mermernom podu kuce i predpostavljam da se uputila ka ocevoj radnoj sobi. I zaista otvorila je vrata sobe i usli smo unutra.
-Nikolaj da li si upucen u poslove moga oca?-iznenadila me je pitanjem.
-Jesam.
-Odlicno,dok se tata ne probudi ti ces voditi posao i firme,ja cu morati da se pobrinem za neke stvari.-sela je za fotelju i okrenula nekog sa fiksnog telefona. Nisam se ni opasuljio da se suprostavim kad je pocela razgovor.
-Halo.. dobro vece Julija da li ce vam predstavljati problem da dodjete kod nas kuci? .... Naravno... Puno vam hvala.-spustila je slusalicu i znacajnome pogledala. Sta li je smislila?
-Ovako... Pitacu te nesto,a ti mi odgovori istinom.
-Dobro.
-Cime se moj otac zapravo bavi?
-Sef ima firme koje se bave raznim delatnostima. Od proizvodnje delova za kamione i automobile pa do farmaceutckih labaratorija.-
-Nikolaj,ovi ljudi nisu pokusali tatu da ubiju samo zato sto proizvodi aspirin ili auspuh,zato te pitam jos jednom cime se moj otac bavi? -bolje da kazem,inace nece znati od cega treba da strahuje.
-On.. on ima plantaze marihuane u Kolumbiji poprilicno je unosan posao i mislim da je to bio uzrok ovog napada,kako bi konkurencija ostala bez glavnog igraca.-mrtvo ozbiljnim tonom sam joj to saopstio,a ona je isto tako mene gledala.
-Salis se?
-Ne!
-Ko za to sve zna?-pitala je ne skrecuci taj pogled sa mene.
-Samo ti,ja i on..
-Ocigledno i drugi znaju za to.-sarkasticno je izjavila.
-Kad dodje Julija napravicemo ugovor prilikom cega vas dvoje imenujem da  cete drzati konce u rukama. Ne zelim da tatin posao bude bez kormilara,sto se tice ostalog moja je briga.-nemo sam zurio u nju,sigurno se sali. Ona ima petnaest godina ne zna nista o tome.
-Magda..
-Ne zelim da slusam nista, moj otac ionako je sve ostavio meni,sad je vreme da mu pokazem da sam sposobna i vredna,da umem da drzim situaciju pod kontrolom. Sacekaj ispred Juliju posle dodjite kod mene  da se resimo formalnosti. Usput pronadji mi nekog ko je dobar falsifikator dokumenata.
Ustao sam vidno zaprepascen svime sto sam video i cuo za ovo vece. Izasavsi na vazduh zapalio sam cigaretu misleci da cu se smiriti ali to je bio samo pocetak onog neizbeznog.
Od te veceri jedna mala devojcica postala je odgovorna devojka,koja je zelela samo jedno ..OSVETU!

***
Zazvonio mi je telefon.Pogledao sam u ekran nepoznat broj. Ona je! Tacna je,kao i uvek.
-Halo!- cuo sam sebe kako izgovaram.
-Nikolaj... Kako si,sta ima novo?? Kako je tata?
-Sve je isto. Dobro sam,nema nista,sve je u odlicnom stanju. Ti kako si?
-Dobro sam i ja.(umor joj se primecuje u glasu)
-Ne zvucis tako! Kad ces doci kuci mislim da je proslo previse vremena? Nedostajes Vladimiru.
-Uskoro! Ostao je jos jedan!
-Magda ne moras ti to da radis moze bilo ko od nas!
-Ne!-zarezala je,i znam da je to kraj price.
-Dobro,ti znas najbolje!-glas mi je postao za notu mirniji.
-Nikolaj vidimo se uskoro. Cuvajte se! Cuvaj mi oca.-
Spustila je slusalicu. Pozvao sam je ali naravno cula se sekretarica. Svaki dan me pozove,da pita kako je sef,kako su stvari kod kuce i da li je sve u redu,ali uvek sa razlicitog broja. Niko ne zna ni gde je ni sta radi,ali cujemo svakog dana na vestima ili stampi da karteli koji su nam bili konkurencija su ili raskrinkani,ili poubijani. Znam da niko ne sumnja u nju,ali ona je bila krivac za masakr u Meksiku,Berlinu,Riu i Tokiju...
Onaj pogled koji mi je uputila one veceri pre odlaska porucivao je da svi koji su joj stali na zulj,i Vladimiru bice na smrt osudjeni.
Ona je postala ono sto niko nije mislio.
Andjeo bez srca i emocija. Andjeo osvetnik.