Osvetnica 🔚🔚🔚

Magda-Tokio

03:58 ponedeljk
Jos jedan kartel je gotov.
Savrseno.
Vadim spisak iz svog ranca i crvenom hemijskom precrtavam vec pohaban list papira na kome sam pre par godina ispisala imena koja se evo svakim novim danom sve vise i vise smanjuje.
Akiharo zvani Munjeviti vetar ostavljen je sa svojim klanom izmasakriran u skladistu na pristanistu .Droga mu je raznesena minom koju sam postavila jutros.
Za razliku od ostalih iz grupe muskaraca koji su upali one veceri u moju kucu i pokusali da ubiju mog oca,ovaj je bio najbolji protivnik koji mi se suprostavio.
Ali... Nije bio toliko dobar da mene ubije.
Skidam krvav komplet odela koji je bio na par mesta isecen katanom. Isuse morala sam godinu dana da vezbam da bi bila dostojan protivnik onom muceniku cija glava visi na samo par zilica vrata. Ipak trud se isplatio.
Ucitelj Hisoka se isplatio,njegovo svo umece u vezi samurajskih vestina je preneto na mene. Mada i pozamasna suma dolara je sa mog racuna preneto njemu.
Ne zalim.
Sve za mog oca.
Ulazim ispod tusa i pustam hladnu vodu.
Nije mi hladno,greje me jos uvek onaj plamen osvete. Voda spira svu prljavstinu koja se zalepila za moje telo,ali ne moze da spere sve ono sto sam ovih godina uradila.
Krvava tela,razneta droga i velelepna zdanja kuca i skladista sve sam to nocima sanjala na pocetku dok se moj mozak i um nije privikao.
Moj otac je ipak zasluzio da sve one koji su mu ucinili ono u nasoj kuci budu kaznjeni.
Bio je u pravu,osecaj zadovoljstva i istinske zelje za dokazivanjem svoje vrednosti  je bio izuzetan..

Izlazim iz kupatila obavijena hladnocom i peskirom. Zakoracujem u jedan od najluksuznijih zdanja hotelske sobe. Noc ovde kosta i do 10000evra po danu,ali sta je to za mene koja vodi poslove vredne milijardama dolara.
Sela sam na terasu,gledajuci u jedan od najvecih i najrazvijenijih gradova sveta.
Pijem kafu i ispijam svoj viski koji sam predhodno izvadila iz mini bara i sipala preko dve kockice leda. Palim i kubansku cigaretu  jer potrebno mi je da ovu zver u sebi nahranim jos vecim zlom.
Pogledam na sat  i vidim da ce uskoro pola pet vreme je da pozovem Nikolaja.
Svako jutro ga zovem u isto vreme,kako bi proverila kakvo je stanje mog oca koji se jos uvek nije probudio iz kome. Obavestava me o stanju firmi i poslu i znam da uskoro kad se vratim moracu da se pobrinem da sve konce ponovo zauzdam u svojim rukama. Pozvala sam ga sa novog broja. Zvonilo je jedanput i javio se.
-Halo!- cuo se snazan glas.
-Nikolaj... Kako si,sta ima novo?? Kako je tata? -pitala sam po hiljaditi put isto pitanje,jer znalo se tacno koja su moja pitanja kad pozovem.
-Sve je isto. Dobro sam,nema nista,sve je u odlicnom stanju. Ti kako si?-pitao je iskreno i to me je zacnulo. Opet i pored sve tame koja se nagomilavala u meni ,on je bio svetla tacka koja je cinila da ponekad ipak osecam ,da sam jos uvek voljena i trazena. Da je nekome jos stalo.
-Dobro sam i ja.-umorno sam rekla.
-Ne zvucis tako! Kad ces doci kuci mislim da je proslo previse vremena? Nedostajes Vladimiru. - i on meni nedostaje. I ti mi nedostajes!
-Uskoro! Ostao je jos jedan!
-Magda ne moras ti to da radis moze bilo ko od nas!
-Ne!-zarezala sam i on znada je to kraj price.
-Dobro,ti znas najbolje!-glas mu je tih
-Nikolaj vidimo se uskoro. Cuvajte se! Cuvaj mi oca.- spustam slusalicu vadim karticu i svojom cigaretom je gorim,unistavajuci jos jedan dokaz gde se nalazim. Mada mislim da on ipak zna svaki moj pokret.
Ispratila sam radjanje sunca i usla sam u sobu skidajuci sa sebe i onaj peskir. Naga legla sam u krevet i utonula u san.

Delovi su malo kraci ali ipak zelim da stvorite vi sliku okuzenja i osecanja u kojoj se nalazi Magda.
Sledeci delovi su duzi i iskreno se nadam da cete uzivati ♥️☺️