Osvetnica 🔚🔚🔚

Kod kuce

Magda je vreme u skoli provodila tako sto je na casovima bila mirna,slusala svaku rec koju bi nastavnik/ca izgovorili i  zapamtila, jer kod kuce nije imala kad da se toliko posveti ucenju kao sto to imaju njeni drugari.
Odmore je provodila crtajuci sve i svasta, tako da je jedino htela da ako jednog dana uspe da upise skolu to bude skola umetnosti.
Deca su je pretezno izbegavala ne zato sto je ruzna vec zato sto su" glavne" devojke odvracale ostale da joj pridju. Bila je devojka koja ima divno vitko telo kome mnogi zavide ,dugu crnu sjajnu kosu na koju je bila ponosna i plave oci koje su zbog umora,briga i zivota izgubile sjaj i odisale samo bezživotnoscu.
Niko nije znao da je ona jako dobra u sportu,da voli muziku,knjige i da voli druzenje,mada kako bi znali...niko je nikad nije ni pitao.
Na neki nacin iako je bila usamljena volela je tu samocu. Samoca i tisina su joj vredele, jer je razmisljala kako ce sledeceg meseca odvesti mamu kod lekara i kako ce joj platiti terapiju.
Razmisljala je ne samo o problemima.
Ne.
Razmisljala je i o tome kako ce njena mama da ozdravi,kako ce ona vredno zavrsiti skolu zaposliti se i njima dvema obezbediti normalan i solidan zivot.
Njih dve su bile same,ostavljene i zaboravljene od drugih ali ipak dovoljno ponosite da sve druge ubede da im nista vise ni ne treba.

Zvonilo je tako da je iz dvorista gde je sedela sama i crtala usla unutra. Imala je cas matematike.
Sela je u poslednji red i izvadila knjige koje je pozajmila od predhodne generacije.
Usao je gospodin Simic,nastavnik matematike i u rukama nosio hrpu testova koje su predhodnog dana radili.
-Sedite!-bacio je testove na sto i besno stao ispred celog odeljenja
-Ono sto sam video na testovima je blagi uzas. Ne da se ispravim KATASTROFA! Pa dobro deco kako vi zamisljate da zavrsite osmi razred?-vratio se do katedre i uzeo testove.
-Mihajlo 1,Isidora 1+,Maja 2,Dimitrije 1,Lazare 1,Katarina 1...- nastavio je sa deljenjem jedinica i Magda se zapitala da li je i ona dobila jedinici. Test je bio prilicno tezak ali ona je sve uradila.
-Gospodjice Milena Bogdanovic dobili ste 4. Izjavio je dajuci joj papir.
-Magda Filipovic 5,bez greske svaka cast.-prisao je klupi i pruzio joj papir.
-Kako je ona mogla da dobije 5?-Milena je kiptela od besa histerisajuci zato sto je ona opet bolja od nje ,dok je Magda samo pogledala test i nemo zurila ispred sebe.
-Milena jel postoji neki problem?-nastavnik je upitao.
-Ona je prepisala?-vikala je
-Zaista? A od koga?-gospodin Simic je vec imao iskustva sa decom koja su viseg staleza i koja ne prihvataju rec ne,ne mogu,nemam ili daleko bilo on je bolji zato sto uci.
-Sa puskica.
-Dobro ako je tako, Magda da li bi bila ljubazna da izadjes na tablu.
U Magdu su sve oci bile uprte. Ustala je i izasla ispred table.
Nastavnik joj je dao zadatak koji je ona i bez zavrsetka pitanja pocela da radi. Uredno pisuci cifre i formule.
-Odlicno. Obrisi tablu. -Poslusno je uzela sundjer i obrisala sve sto je malocas napisala.
-Sledece pitanje...
Pisala je sve podatke koje joj je dao nastavnik i pocela da radi. Nedugo zatim odlozila je kredu na katedru i time dala do znanja da je zavrsila.
-Magda odlicno vrati se na mesto.(poslusala ga je)Milena da li ti ovo izgleda da je prepisano?
Cutala je.
-Vidis juce jedino sam jednu osobu video da prepisuje,a to nije bila Magda. Taj neko ce znati ako ima imalo sramote da se postidi. Ovi zadaci su za srednju skolu. Tri  puta tezi nego sto inace su bili na testu. Onaj ko misli da ona ne zasluzuje 5 iz matematike nek se javi,da izadje na tablu i pokaze mi svoje znanje.
Tisina je zavladala ucionicom.
-Tako sam i mislio. Otvorite sveske nastavljamo dalje.- Okrenuo se ka tabli i napisao nov naslov lekcije. Magda je jedino bila ponosna sto se konacno posle mora ljudi koji nisu smeli da se suprostave Mileni i njenom ocu nasao neko da se nadje na njenoj strani.

Posle casa otisla je kuci zurno,zeljna da kaze majci da je dobila jedina peticu. Ali kad je usla u kucu jedino sto je videla bila je majka na podu pohabanog linoleuma u kuhinji bez svesti. Vrisak je pobegao sa njenih usnica i pozurila je ka telu svoje majke.  Pala je kraj nje polako dodirujuci njena krhka ramena pazeci da se ne raspadne  jer kosti su na svaki pokret pucketale kao suvo drvo u kaminu kad gori.
-Mama,mama?? Probudi se mama...
Majka joj je jedva otvorila oci zelevsi da joj bar da do znanja da njen maleni zivot ne zeli tek tako da ispusti.
-Ne ostavljaj me mama,molim te samo tebe imam. Molim te mama.- Magda je plakala,a sa majcinih obraza su potekle vrele suze.
-Drzi se mama pozvacu hitnu.-izjurila je napolje i pozvala komsinicu Dobrilu i rekla joj da pozove hitnu. Jadna zena ne znavsi sta se desava samo je odjurila u kucu kako bi poslusala jadno dete.
Vratila se u kucu i dosla do majke koja je jedva disala.
-Drzi se mama pozvace teta Dobrila hitnu. Samo polako tu sam  mama. Uvek cu biti tu. Necu te ostaviti. -krhko telo se treslo usled naleta plakanja.
-Magda... Ne placi... Zlato moje ne placi. Boli me...
-Sta te boli mama?- pitala je Magda milujuci joj hrapav obraz . Mada imala je osecaj da miluje samo skelet koji je ostao od njene majke.
-Boli me kad vidim koliko se kidas. Pusti me,pusti me da odem.
-Ne govoro to,samo ne govori to. Bices ti dobro.
-Mila ti znas da te tvoja mama najvise na svetu voli,ali ucini mi uslugu  i ne placi vise. -jadna zena se rastavljala s dusom ali opet nije bila spremna na konacan rastanak. Uprkos sto je znala da je to neizbezno nije mogla da izbegne ono najteze. Njene plave oci gasile su se ,i jedina svetlost u njima bila je Magda.
U tim trenutcima u kucu je usao lekar sa medicinskim osobljem i odneo Silvanu na nosilima. Magda je usla u ambulantna kola. Drzala je majku za ruku. Plakala je toliko dugo da se prosto pitala odakle suze vise izviru. Mozda prevelik bol koji je zadrzavala u sebi sad izbio na povrsinu.
Trebala je sa kaze majci lepu vest,trebale su da sanjaju nesto lepo sto ih ceka,ovo nije bilo ono sto je zelela.
Nikako nije.