Osvetnica 🔚🔚🔚

Magda -zatvoren krug

Odavno sam shvatila da moram da se sama staram o sebi,i da jedino ja imam potpunu kontrolu nad svojim zivotom.
Pokusvala sam godinama da sama sebe ne sazaljevam jer kakva bi mi i korist bila od toga?
Verovala sam da sve sto mi se desilo u zivotu bio samo ispit zrelosti,mojih sposobnosti da prevazidjem sve sto me je godinama vrebalo iz mraka.
Sad znam da jedino mogu da imam ono sto zelim samo ako to zgrabim i otrgnem od ljudi koji mi to zele oduzeti.
Postala sam ovo sto sam sad,samo zato sto mi je dojadilo da gledam kako sve sto postujem i volim odlazi.
Rodjeni otac...
Majka...
Vladimir...
Moj identitet...
Sama ja.
Zivot me je naucio da jedino ako si djubre mozes imati moc,i to upravo radim.
Zverski jednog po jednog kaznjavam.
Svakog ko mi je ucinio nesto nazao ili nekom mom najblizem kaznjavam ne birajuci metod,mesto,a ni vreme.
Pretezno na najgori moguci nacin.

Nisam postala zla,samo sam postala zver koja se hrani bolom onih ljudi koji su isto tako postupali prema meni. Ostao je jos jedan od ljudi koji je napao mog oca Vladimira. Kad zavrsim sa njim onda se vracam za Srbiju gde me ceka otac,Nikolaj ali i jos par osoba koje su na mom spisku ljudi koje zelim da 'posetim'.

Danas posle podne imam let za Kolumbiju,a kasnije kad zavrsim posao idem za Brazil gde je ostao poslednji clan bande koja je one noci upala u moju kucu i napala coveka koji mi je postao sve na svetu. Mislio je da mi pobegao,da je njega sudbina i sigurna smrt zaobisla ali ni sam ne  zna da njega najbolji tretman tek ceka.

Pakujuci stvari u maleni blindirani kofer zazvonio mi je neko na vratima.
Cudno! Nista nisam narucila,a niko me ne poznaje da bi me potrazio. Bas sad,bas ovde.
Zatvorila sam kofer u kojem je bio magnum i glok, svoj omiljeni pistolj sam stavila pozadi u pojas farmerki i krenula ka vratima.

Otvorivsi vrata ugledala sam uplasenu klinku koja nije mogla imati vise od 16 godina,svu uplakanu i pocepane  haljine koja je otkrivala njene krhke isuvise blede noge .
Prva pomisao bila je da je neko napao.
-Sta se desilo? Jel si dobro?-upitala sam( na tecnom engleskom) jer to bi svaka osoba koja imalo ima razumevanja za takve situacije uradila.
-Ne,molim te pomozi mi .- akcenat me navodi da pomislim da je Amerikanka.
-Smiri se,reci mi sta se desilo?
-Napao me je...zeleo je da me siluje..  pomozi mi..-histerican vapaj za pomoc je bio i vise nego dovoljan da je uvedem unutra.
-Sedi i molim te ispricaj mi sve od pocetka.
-Sem... od mog  brata najbolji prijatelj poslao me je kod njega,po dokumenta. Mislila sam da je to fin gospodin,a zapravo je kriminalac koji prodaje sve nelegalne supstance. Ja.. kucala sam na mnoga vrata ali niko nije zeleo da mi pomogne,sem tebe hvala ti.
-Nista mala,reci mi samo kako se zove taj skot,i u kojoj je sobi.
-Santjago Perez...soba 623.
Rekavsi njegovo ime bilo je dovoljno da ustanem.
Poslednji covek sa mog spiska je ovde u Tokiju?
Pa to olaksava mnoge stvari.
Brzi povratak kuci??
  Isuvise dobra vest.
-Radujem se susretu sa gospodinom Perezom. Okrenula sam se zelevsi da izadjem i zavrsim posao za koji sam se godinama usavrsavala,medjutim osetila sam hladan metal na mom potiljku.
-Mislim da gospodinu ce ovaj susret biti vise drazi nego tebi.
Sta?
Pa naravno klopka. Mucnula sam glavom i to je dovoljno da shvatim da on zna da sam ovde. Svestan je bio da cu biti ovde.
Ubila sam mu partnera.
Mogla bi joj slomiti vrat,samo da to zelim,ali zasto kad mogu uciniti ovu stvar jako jako zanimljivijom.
-Reci 'godpodinu' da dodje. Zasto da ceka vise?  Bas se radujem sto cu mu uskoro prosuti mozak.-cinicno sam se nasmejala.
-Gospodine,mozete doci,maca je ukrocena.-"Maca"-mala je tako dobra zabavljacica. I ozvucena je bila? Hmm...Svidja mi se.
Okrenula sam se ka njoj i tek sad videla koliko je prefrigana . U ruci je drzala pistolj koji nije bio veci od paklice cigareta ali dovoljan da ubije.
-Malena ocigledno ne znas sa kim imas posla,sva tvoja sreca sto mi se svidjas,pa cu te poslednju ubiti.
Preko lica joj je presla senka straha,ali pribrala se. Odajem joj priznanje.
U sobu je uletela grupa muskaraca obucena u crna odela, naoruzana do zuba a iza njih je isao ponosito muskarac srednjih godina duze kose do ramena,i s naocarima za sunce. U Srbiji sam volela da ih zovem bogata ciganska elita.
Uperena su u mene najmanje desetak pusaka.
-Vidi,vidi pa to mala devojcica koja je izgubila kontrolu besa se pritajila. Ufff bas steta sto ces biti eliminisana sa ovog sveta gde muskarci vode glavnu rec.-Santjago je pripalio cigaretu koja bila debljine palca.  Smeskao se duvajuci dim svuda oko sebe. Kako ce uskoro taj smesak zameniti bolna grimasa.
Odmah mi se nije dopao na prvi pogled.
Seljacina teska.
-Santjago,cini mi se da si se malo zajebao. Ova mala je cvrsca nego sto izgleda. Vidis kako su tvoje kolege da ih tako nazovem prosle? Veruj mi neces ni ti bolje proci,cas stavise i gore ces zavrsiti.-osmeh mu je izbledeo.
-Ko si ti? Sta hoces vise koji kurac? - prisao mi je unoseci mi se u lice.
-Ja sam ona koja ce ti presuditi. Ja,sta hocu? Hocu samo da te ubijem i zatvorim krug koji sam zapocela.
-Ne znam da li imas problem sa vidom ali u tebe je upereno 10 automatckih pusaka i sve su spremne da opale na moj znak.-opet se nasmejao,mada ne zna da cu se ja zadnja smejati.
-Dobro(pogledala sam  marionetice od njegovih vojnika) vidim,kad je tako pusti me da u to ime pripalim poslednju cigaretu.
-Hahhahaa,nikad nisam naisao na ludju devojku nego sto si ti. Gledas u oci smrti,a tebi se pripaljuje cigareta? Spustite oruzje nek joj se ispuni poslednja zelja. Sta ona moze sama naspram nas desetoro.- svi su spustili oruzje sem gospodjice 'silovane'.
-Gospodine ne znam koliko ste upuceni,ali svaka nasa greskica je za nju dobitna karta.- uperevsi jos vise pistolj u mene cinila je nervoznim sve oko sebe ponajvise Santjaga koji se kladim video snimke kako izgleda krvoprolice gde god da se ja pojavim.
-Smiri se Maya sve ce biti u redu.
Pripalila sam tompus koji se nalazio na stolu i uvukla duboko dim u svoja pluca.Pocela sam da brojim u sebi...
Jedan... Dva ... Tri...
Ispustila sam tompus i dok je svima pogled bio na podu prateci pad cigarete  izvukla sam pistolj iz pojasa farmerki i pocela da onesposobljavam jednog po jednog coveka. Za dvadeset sekundi svi su bili ubijeni sem gospodina Santjaga i gospodjice 'silovane',njih sam samo ranila,zeleci da gledam kako se muce. Mole. Pate.
-Rekla sam da ne smemo da padnemo na takve trikove.-siktala je pritiskajuci ranu na nozi,dok je Santjago samo bespomocno cvileo i zaustavljao krv iz svog levog ramena.
-Sreco laku noc.-Sapnula sam i pucala joj u celo pri cemu joj se mozak prosuo po neznoj beloj garnituri u dnevnom boraku. Prisla sam Santjagu koji je sad drhtao od neizvesnosti sta cu mu uraditi. Planirala sam svasta ali ipak sad nisam znala koji metod da pripremim..
-Molim te,ko god da si postedi me. Platicu ti deset puta vise od onog za koga radis. Sve cu da ti zelje ispunim samo me pusti.- preklinjao je i sad nimalo nije licio na coveka koji je do skoro pretio da ce me ubiti.
-Santjago ja radim za sebe. Vidis i da mi nudis milijardu ne bi pristala jer ovo radim iz cistog zadovoljstva. Volim da samo ravnam racune koji su se tokom godina talozili i na koje je kamata rasla.
-Ali zasto? Sta sam ti ja uradio?-plakao je dok mu je krv natapala kosulju. Jadno!!!
Cucnula sam kraj njega smejuci se isuvise zalosnoj predstavi koja se odvijala pred mojim ocima.
- Na pogresnu si se porodicu nameracio. Da ti dam savet gospodine Santjgo(pritisnula sam mu mesto gde je metak prosao kroz odecu,jauknuo je tako snazno da pomisljam da ce svakog trenutka doci neko)
- Ne kaci se s porodicom Meljecenko jer mnogo smo osvetoljubiv narod,zelimo sve da je po nasem i ne zelimo da nam zarivaju noz u ledja svako s kim se upoznamo.
- Meljecenko? Ali on... Ko si ti??-pitao je izmedju podrhtavanja tela koji je nastao prilikom bola prouzrokovano mojim pritiskanjem i teranje metka da jos dublje prodre u unutrasnjost tela.
- Ja sam Magda Meljecenko njegova cerka,a ujedno ona koja ce da ti sutra upali svecu za pokoj duse. Nasmejala sam se jer njegov izraz bio je neprocenljiv.
- Dovidjenja gospodine Perez -podigla sam pistolj.
- NE MOLIM TE NEMOJ!!!-Oci su mu se rasirile
- Ja nisam Bog da se meni molis za oprost,ali sam zato tu da te njemu posaljem.-ispalila sa metak u njegovo celo i time po obecanju prosula mu  mozak.
Gotovo je.
Svi koji su krivi za tatino stanje  bili su liseni zivota.

Verujem da povratak kuci nikad nece biti sladji. Samo ...ostalo je malo ljudi da posetim i samim tim  da potpuno zadovoljim onaj deo sebe koji je godinama bio zakljucan . Samo par njih i tad cu pronaci svoj mir.
Samo to i da ponovo Vladimir bude sastavni deo tog mira i blazenstva.

Izvinite narode sto sam zapostavila ovu pricu i "Osvoji me Sanderse".
Ocekujem da sad sa malo smanjenim obavezama cu imati vise vremena da pisem i da vas iznenadjujem tokom desavanja ☺️
Voli vas vasa Marmelada ♥️