Osvetnica 🔚🔚🔚

Vladimir

Vec par dana Magda je u mojoj kuci.
Iskreno proslo je eto toliko vremena,a  moja kuca je tek sad dobila na znacenju pravog doma.
Cujem smeh iz pravca kuhinje kad ona i Sonja spremaju hranu. Cujem je kad ujutru ustaje rano kako bi otisla u skolu. Zamolio sam Nikolaja da je vozi svako jutro,medjutim nikad nije zelela da je ostavi ispred skole vec dve ulice dalje od nje. 
Razumem kad neko dobije nesto sto je oduvek mastao i pocne da se uzdize zbog toga,ali ona nije bila takva. Dok je bila u bolnici Julija koja radi u mojoj firmi mi je pomogla i kupila joj svu garderobu koju bi devojke njenog uzrasta nosile. Medjutim ni to joj nije predstavljalo zadovoljstvo. Pitao sam se sta se to desava sa njom. Jednog jutra Nikolaj ju je odveo u skolu,vrativsi se ispricao mi je da ju je pratio do ulaza,naravno da ona to ne primeti. Ono sto sam cuo nateralo me je da mi krv od besa prokljuca.  Naime  Stevan Bogdanovic politicar koji se zalagao za to da deca ne trpe nasilje prvi je koji nije svoju cerku ucio manirima. Cuo sam od Nikolaja da ju je nazivala pogrdnim imenima,i da ju se gurnula na mermerni pod pre onog naseg prvog susreta. Tek sad shvatam sta je doktor govorio kad je pricao da ima povrede po telu. Ona je predmet vrsnjackog nasilja.
E pa necemo tako. Niko moju cerku nece tuci,maltretirati i ponizavati.
NIKO!
NIKAD!
Vratio sam se poslu i klijenti su mi upravo usli u kancelariju sa kojim trebam da sklopim milionski projekat. Dok sam slusao sta mi izlazu,jedino sam razmisljao o tome sta moja cerka prozivljava u toj jebenoj skoli.
-Gospodine Meljecenko da li ste radi da nam se pridruzite na rucku?- jedan od klijenata me prekinunu razmisljanju
-Zao mi je,moram da odem po cerku u skolu.
Klimnuli su glavom,mada moze se reci da je izraz zbunjenosti presao njihovim licima. Znali su da nisam imao cerku vec sina. Sina koji je trebao da bude moja desna ruka,ali koji je poginuo...

***
Posle podne otisao sam u skolu s namerom da nekog izribam.
Direktora ili jednostavno tu oholu decu.
Zaustavivsi se ispred skole u svom sjajnom porseu sa jos dvojicom mojih ljudi usli smo u skolu. Pogledom sam pronasao Magdu,bila je i vise nego zaprepascena sto sam dosao. Poslao sam Nikolaja da joj kaze da posle skole ide sa mnom na rucak.
Dok su njih dvoje pricali isao sam ka kancelariji direktora. Pokucao sam i cuo sam jedno mlitavo 'udji'.
Usavsi u svetlu prostoriju video sam sredovecnu zenu mojih godina,odevenu u belom kompletu,vitku i plavokosu kako sedi  za velikim radnim stolom. Pogledala me je i vidim da je zanemela.
-Dobar dan vi ste direktorka ove skole?-rekao sam grubim glasom
-Doba..dobar dan. Ovaj.. da jesam,izvolite.- nespretno ustavsi oborila je hemijske sa stola po podu.  Ova ili je razvedena ili jednostavno zagorela.
-Zelim da razgovarmo o mojoj cerci koja ide ovde u vasu skolu.-ustala je i pogledala me.
-Izvolite sedite.-seo sam i ja a i ona je.
-Ja sam Vladimir Meljecenko, i ovde sam zbog svoje cerke Magde Filipovic,mada buduce Meljecenko.-izgovaram i vidim izraz zaprepascenosti.
-Vi ste Magdin otac? Ovaj... Mislili smo da je njen otac..
-Nisam znao da je njena majka rodila dete. Da sam znao ranije bi ste me videli. Posto je njena majka umrla ja sam od sad njen staratelj,a posto sam joj otac zelim da znam sve o njoj.-prekinuo sam je u njenom nekom sugavom izlaganju .
-Magda je divno dete. Odlican je djak i zaista je velika nada i potencijal. Znam koliko se trudila radeci da sebi i majci pruzi sve neophodno i zao mi je sto cujem da je Silvana preminula.
Zabolelo me je sto cujem da se mucila. Nisam pogresio,nimalo nisam pogresio u vezi nje. Posle toliko vremena i ja osecam da u grudima mi kuca ono osecanje koje sam mislio da je umrlo zajedno sa Marijom i Vanjom.
-Kakva je kao osoba,jel ima prijatelja?-pitam i sad cekam da cujem sta ce reci .
-Povucena je,ne druzi se sa ostalom decom.-odgovara ali njeno drzanje i pogled su iskreni,ona nema zaista pojma sta se desava u njenoj skoli. Imam na desetine firmi sirom sveta ali tacno znam u svakoj sta se desava,koji su problemi zastupljeni ,sve a ona nista. Razocaran sam.
-Da li znate da nad mojom cerkom vrsi vrsnjacno nasilje?-povisujem ton i ispravljam se u fotelji u kojoj sedim.
-Molim?? Ne nisam znala? Ko vrsi nasilje,od kad??-uhvacena u losem obavljanju svog posla nasla se na nogama i razgoracenih ociju.
-To bi ja trebalo vas da pitam,posto meni je dete u masnicama i sa unutrasnjim povredama. Ovako savetujem vam da se pobrinete za to kako znate i umete inace nece se zavrsiti poseta ovako blago. -ustajem i tim cinom je za mene gotov razgovor.
-Dovidjenja.-izlazim i zatvaram vrata.  Svi nastavnici stoje na hodniku i posmatraju me kao i moje ljude. I zakleo sam se ako neko mi jos jednom dirne Magdu slomicu mu i ruke i noge.