Osvetnica 🔚🔚🔚

Neznanac

Madga se probudila u bolnickoj sobi sa snaznom glavoboljom koja joj vise delovala kao proba nekog amaterskog rok benda.
Svetlo priguseno u sobi je navelo na razmisljanje da li je mrak ili je dan. Nije imala snage da se pomeri. Tromost je nacinila da zazmuri na pokusaj da pomeri ruke.
I tad je ponovo udarila realnost poput brzog voza.
Njena mama je umrla.
Ostala je sama.
Pocela je ponovo da place gledajuci jednu tacku na plafonu. Jecaj joj je pobegao sa usana.
-Probudila si se?- dubok muski glas ju je naterao da se okrene ka njemu.
Muskarac u kasnim cetrdesetim,trodelnom crnom odelu ustao je sa fotelje koja se nalazila u jednom cosku sad vec moze primetiti uredjenje bolnicke sobe. Ostavio je lap top na fotelji  i prisao njenokrevetu.
Primakao je stolicu njenom krevetu i tad je mogla da osmotri lice ovog nepoznatog coveka. Oci su mu plave poput njenih,cvrste i ostre crte lica odavale su autoritet njegovog polozaja. Plava kosa bila je kratko podsisana  sa strane dok je na prednjem delu bila nesto malo duza. Mogla bi se zakleti da ga nikad nije videla,ali taj glas sigurno ga negde cula.
-Ko ste vi?-progovorila je jedva,dok joj grlo poput baruta peklo.
-Ja sam Vladimir  Melecenko. - odsecno je rekao ali opet nije joj to ime nista znacilo.
-Izvinite ali meni vase ime nista ne znaci. Ne poznajem vas.-iskreno je odgovorila sto je kod neznanca izazvalo samo zacudjenost i iskren osmeh.
-Ne znas ko sam? To je zaista novitet. Ja sam tvoj buduci staratelj.
-Ali... -zakasljala se.
-Polako.-prineo je casu sa nocnog stocica ka njenim usnama. Popila je celu casu na iskap. Zaista joj je prijala.
-Znam tvoju situaciju Magda. Znam sta se sve dogodilo. Veruj mi prolazio sam kroz iste stvari cak mislim i kroz gore. Ne zasluzujes to. -pogled mu je bio hladan,ali opet nije osecala strah.
-Ne mogu da prihvatim vasu ponudu. Hvala vam,ali zelela bi da ustanem i pobrinem se za sahranu moje majke. Da li mozete da pozovete lekara?
-Ja sam se za to pobrinuo. Tvoja majka je juce sahranjena.
Ova vest ju je zatekla.
-Molim? Koliko sam ja ovde uopste?- pokusala je da ustane ali glava ju je brzo vratila ma mekani dusek.
-Ovde si par dana. Cekao sam da se probudis ali medjutim nisi se budila. Morali smo da obavimo sahranu i obavio sam je. Kad  ustanes odvescu te da vidis gde ti je majka sahranjena. -odgovorio je hladno nepristrasno.
-Hvala vam,ali ne znam kako da vam se zahvalim?  Nemam najverovatnije ni dovoljno novca da pokrijem sve troskove ove bolnice. Odradicu vam ako to budete zahtevali.- Neznanac ju je proucavao i kao da je ponovo osetio briznost prema nekome posle toliko dugo godina.
-Rekao sam da od sad  si pod mojom zastitom,i da svi tvoji problemi su moji. Bicu tvoj otac kojeg nikad nisi imala. I ne brini vise neces biti sama.
-Zasto su reci ovog neznanca takvu imale mog nad njom?
Mada saznanje da nece biti sama ju je tesila.
Klimnula je glavom. 
-Ostavicu te da se odmoris,za to vreme imam da uradim jos neke obaveze. Veceras idemo kuci da se odmoris.
-Izasao je iz sobe  uzevsi predhodno sve svoje stvari.
Ovo ce biti moj otac?
Da li zaista moze sudbina da bude naklonjena prema njoj? Jednoj devojci koja nema snage ni za sta sto zeli da postigne.
U mislima joj je dolazila majka kao privid svega onog
sto je prezivela.
Nije bila vise bolesna,ni umorna..
Bila je puna zivota i nasmejana bas onako kao sto je Magda zelela da postane.
Ako ce ovaj neznanac biti njen otac gde ce ziveti?
U njegovoj kuci??
Da li ce zaista on popuniti prazninu koja se sad nalazila u njenom zivotu?
Nemocna da bilo sta kaze iliburadi ponovo je zaspala utonuvsibu san koji joj je tokom svih ovih godina falio.