Mistake

1. deo

"Hanna dušo, hajde požuri sa pakovanjem!" Moja mama je doviknula i ja sam samo pokupila moje stvari i krenula niz stelenice. Kod vrata me je čekala žena sa smedjom kosom, zelenim očima i malo šminke na sebi. Izašla sam iz kuće i spakovala stvari u auto. Moja mama je sva uzbudjena što se selimo u London iako je on samo 2 sata udaljen odavde. Meni je sasvim sve jedno gde ću da živim jer nikada nisam upoznala nikoga posebnog da se vežem za njega. Uglavnom su me svi izbegavali jer nisam htela da pričam puno sa ljudima, uvek su mi upućivali čudne poglede kao da vide mrtvaka a ne čoveka. Čim sam bezvoljno ušla u auto upalila sam muziku i stavila slušalice i zaspala. Brzo smo stigle do naše nove kuće s obzirom da sam ja veći deo puta prespavala. Nije mnogo velika kuća, dovoljna je za mene i moju majku. Uzela sam veću sobu sa kupatilom i malo većim krevetom od običnog. Brzo nakon što sam se raspakovala legla sam da spavam da bih bila koliko toliko odmorna za školu sutra. Ujutru me budi grozan zvuk alarma i jedva pomeram ruku da ga ugasim. Posle 10 minuta shvatam da se nisam pomerila i brzinom svetlosti krećem da se spremam. Posle 15 minuta bila sam spremna. Samo sam sišla niz stepenice i istrčala iz kuće. Super 7 i 55 i ja ću naravno po običaju da kasnim. U 8 i 10 sam stigla ispred ogromne škole. Ako budem stigla na drugi čas biću srećna jer je ova škola stvarno ogromna. Ulazim u nju i vidim čistačicu i krećem ka njoj. "Izvinite, jel znate gde je kabinrt za djake 4.godine?" Upitala sam je sa nekim lažnim osmehom. "Naravno, popni se uz ove stepenice i na kraju hodnika ćeš videti vrata sa brojem 4" "Hvala vam" rekla sam joj i otišla. Kada sam konačno stigla do tih vrata progutala sam knedlu u grlu, kucnula sam na vata i ušla. "Dobro juto, izvolite, jel ste se izgubili?" Rekao mi je malo stariji covek pomalo sede kose u čudnom odelu i sa još čudnijim pogledom. "Ne, zapravo ja sam nova i malo sam zakasnila jer se nisam baš najbolje snašla" pravdala sam se sa malo laganja ali šta ću kad ne mogu da kažem da sam se uspavala i to prvi dan. "Jao jadnaaaaa" čulo se negde iz zadnje klupe, pogledala sam prema dečku koji je to rekao i ošinula ga pogledom, ima loknastu kosu i zelene oči koje sjaje, izgleda slatko ali i izgleda kao nevolja sa svim tetovažama koje ima i nogama podignutim na sto "Styles dosta ili ćeš biti izbačen!" Profesor se prodrao "Aha dobro onda možeš li se bar predsaviti?" Upitao je malo drsko, pa sam mu i ja tako odgovorila "Ja sam Hanna Wilson" rekla sam drsko i hladno. Uputila sam se ka jedinoj praznoj stolici u učionici. Sela sam pored dečka sam plavom kosom i savršeno plavim očima. "Ćao ja sam Niall,drago mi je" rekao mi je i uputio jedan prelep osmeh. "Ćao, ja sam Hanna i meni je takodje drago" rekla sam mu i uputila jedan lažan osmeh. Odmah nakon toga sam zabila glavu na sto i pokušala da ne slušam šta ovaj čudan profesor priča.

Eh pa ovo je prvi deo moje prve priče i nadam se da će vam se svideti. Znam da ne znam baš najbolje da pišem ali ću pokušati. Neću tražiti nikakve uslove da bih objavila sledeći deo i neću baš često pisati ovo hahah. Nadam se da će vam se svideti :) ly ♥