Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Pošto je Eurit proterao Herakla iz Ojhalije, veliki heroj dođe u Kalidon, grad u Etoliji.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Tamo je vladao Ojnej. Herakle je otišao kod Ojneja da zamoli za ruku njegove kćeri Dejanire, jer Meleagru u carstvu senki beše obećao da će se njome oženiti. U Kalidonu se Herakle suoči sa strašnim suparnikom. Mnogi heroji su želeli ruku prekrasne Dejanire, a jedan od njih beše i rečni bog Aheloj. Na kraju, Ojnej odluči da ruku svoje kćeri poveri onome koji iz borbe izađe kao pobednik. Mladići odbiše da se bore sa moćnim Ahelojom. Ostade samo Herakle. Morao je da se bori sa rečnim bogom. Videvši Heraklovu odlučnost da sa njim odmeri snagu, Aheloj mu reče:
- Kažeš da su te rodili Zevs i Alkamena? Lažeš da je Zevs tvoj otac!
I Aheloj poče da ismeva velikog Zevsovog sina i da kudi njegovu majku Alkamenu. Skupivši obrve, strašni pogled Herakle uputi Aheloju; vatrenim gnevom mu sevnuše oči i on reče:
- Aheloje, bolje me služe ruke od jezika! Ti pobeđuješ na rečima, a ja ću pobediti u borbi.
Nepokolebljivim korakom priđe Herakle Aheloju i obuhvati ga moćnim rukama. Čvrsto je stajao ogromni Aheloj; nije veliki Herakle mogao da ga obori; uzaludan beše sav trud. Aheloj stajaše poput čvrste stene kojoj ni morski talasi ništa ne mogu, udarajući u nju uz gromoglasnu buku. Prsa u prsa bore se Herakle i Aheloj, poput dva bika kada upletu svoje krive rogove. Tri puta je Herakle nasrtao na Aheloja, četvrti put otrgavši se iz Ahelojevih ruku, obuhvati ga heroj otpozadi. Aheloj je jedva uspeo, skupivši svu svoju snagu, da oslobodi ruke, oblivene znojem; koliko god da je naprezao svu svoju snagu, Herakle ga je sve jače i jače pritiskao uza zemlju. Uz jauk se savi Aheloj, kolena mu klecnuše, a glavom dodirnu samu Zemlju. Da ne bi bio pobeđen, Aheloj pribeže lukavstvu: pretvori se u zmiju. Samo što to učini i izmigolji se iz Heraklovih ruku, ovaj mu smejući se doviknu:
- Još u kolevci sam naučio da se borim sa zmijama! Istina, ti si opasniji od drugih zmija, Aheloju, ali se ipak ne možeš porediti sa lernejskom hidrom. Umesto svake odrubljene glave, dve su joj nove izrastale, pa je ja opet pobedih.
Herakle uhvati rukama zmiju za vrat i udavi je, kao gvozdenim kleštima. Aheloj se upinjao da se izvuče iz herojevih ruku, ali nije mogao. Tada se pretvorio u bika i ponovo napao Herakla. Uhvati Herakle bika-Aheloja za rogove i obori ga na zemlju. Tako stravičnom snagom ga je bacio na zemlju, da mu je slomio jedan rog. Aheloj beše pobeđen i Ojnej dade Dejaniru Heraklu za ženu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Jednom prilikom, za vreme pira, Herakle je udario Arhitelovog sina Eunoma, zato što mu je dečak polio ruke vodom spremljenom za pranje nogu. Udarac je bio tako snažan, da je dečak pao mrtav. Rastužio se Herakle, i mada mu je Arhitel oprostio nehatno ubistvo sina, heroj ipak napusti Kalidon i uputi se sa ženom Dejanirom u Tirint.
Za vreme puta Herakle je sa ženom naišao na reku Evenu (reka u Etoliji, oblasti na zapadu srednje Grčke). Preko te burne reke prevozio je za novac putnike, na svojim širokim leđima, kentaur Nes.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
On predloži da prenese Dejaniru na drugu obalu i Herakle je posadi na kentaurova leđa. Sam heroj prebaci buzdovan i luk na drugu stranu i prepliva burnu reku. Samo što je Herakle izašao na obalu, kad odjednom začu prodoran Dejanirin krik.Ona je zvala u pomoć svoga muža. Kentaur, očaran njenom lepotom, htede da je otme. Strašno doviknu tad kentauru Nesu Zevsov sin:
- Kud bežiš? Ne misliš valjda da će te spasti tvoje noge? Ne, nećeš se spasti! Ma koliko bio brz, stići će te moja strela!
Herakle zateže svoj luk i strela polete sa zategnute tetive. Svrtonosna strela sustiže Nesa, zari mu se u leđa, a njen vrh mu izađe kroz grudi. Pade na kolena smrtno pogođeni Nes. Iz njegove rane zalije krv u potocima, mešajući se sa otrovom lernejske hidre. Nije želeo da umre Nes, a da se ne osveti. On sakupi svoju krv i dade je Dejaniri rekavši:
- O, Ojnejeva kćeri, tebe sam poslednju preneo preko brzih voda Evena! Zato uzmi moju krv i čuvaj je! Ako Herakle prestane da te voli, ova krv će ti vratiti njegovu ljubav i nijedna žena mu neće biti draža od tebe, samo mu natrljaj odeću njome.
Dejanira uze Nesovu krv i sakri je. Nes je umro. Herakle je sa Dejanirom stigao u Tirint, gde su živeli sve dok nisu morali da ga napuste, jer je Herakle slučajno ubio svog prijatelja Ifita.
