Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Posle Tantalove smrti u gradu Sipilu zavlada njegov sin Pelops, koga su bogovi spasli na čudesan način. Njegova vladavina u rodnom Sipilu nije bila dugog veka. Trojanski kralj Il zaratio je sa Pelopsom. Taj se rat po Pelopsa lose završi jer ga moćni kralj Troje porazi. Pelops je bio prinuđen da napusti otadžbinu. On je natovario sva svoja blaga na brze lađe i otisnuo se sa svojim vernim saputnicima na daleki put morem, ka obalama Grčke. Doplovi Pelops do poluostrva na samom jugu Grčke i nastani se na njemu. Od tog doba ovo poluostrvo po njemu nosi naziv Peloponez.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Jednom prilikom ugleda Pelops u svojoj novoj otadžbini prelepu Hipodamiju, kći kralja Pise – Enomaja. Heroja je svojom lepotom očarala Enomajeva kći i on odluči da je uzme za ženu.
Nije bilo lako zadobiti Hipodamijinu ruku. Prorok je Enomaju bio predskazao da će poginuti od ruke svog zeta. Da bi izbegao takvu sudbinu, Enomaj reši da svoju kćer ne udaje. Ali šta mu je činiti? Kako da odbije sve Hipodamijine prosioce? Mnogi Heroji su dolazili Enomaju i tražili njenu ruku. On bi ih vređao, odbijajući ih bez ikakvog razloga. Najzad, Enomaj nađe izlaz. On objavi da će dati Hipodamiju za ženu samo onom heroju, koji ga pobedi u takmičenju na kočijama, ali ako on pobedi, poraženi će morati da plati životom. Enomaj odluči da ovako postupi, jer mu u Grčkoj ne beše ravnog u veštini upravljanja kočijama, a i konji njegovi behu brži od burnog severnog vetra Boreja. Kralj Pise bio je siguran da ga nijedan heroj ne može pobediti. Strah od pogibije od ruke surovog Enomaja ipak nije zaustavio mnoge grčke heroje. Oni su jedan za drugim dolazili u njegov dvorac, spremni da se sa njim nadmeću, samo da bi dobili Hipodamiju za ženu. Toliko ona beše lepa. Sve ih sustiže zla sudbina, sve ih Enomaj pobio, a njihove glave prikivao na vrata svoga dvora, da bi svaki novi heroj koji se pojavi, videvči kako je mnogo slavnih heroja palo od njegove ruke, unapred znao kakva ga sudbina očekuje. Heroja Pelopsa ni to ne zaustavi. On odluči da po bilo koju cenu osvoji Hipodamiju i uputi se nemilosrdnom kralju Enomaju.
Enomaj ledeno primi Pelopsa i reče mu:
- Ti hoćeš za ženu moju kćer Hipodamiju? Zar nisi video koliko je slavnih heroja, nadmećući se za nju, izgubilo glavu? Razmisli, da te ne zadesi ista sudbina!
- Ne plaši mene sudbina poginulih heroja – odgovori Pelops. – Verujem da će mi pomoći bogovi sa Olimpa! Dobiću Hipodamiju za ženu uz njihovu pomoć.
Okrutni osmeh izvi se poput zmije na Enomajevim usnama. Mnogo puta je već čuo slične reči.
- Slušaj me, Pelopse – reče on – ovo su pravila takmičenja: put vodi od grada Pise kroz ceo Peloponez do samog Istma i završava se kod žrtvenika gospodara mora Posejdona; ovaj žrtvenik se nalazi nedaleko od Korinta. Ako ti prvi stigneš do žrtvenika, pobedio si, ali teško tebi ako te ja usput sustignem! Probošće te moje koplje, kao što je i mnoge heroje pre tebe i neslavno ćeš sići u mračno carstvo Hada. Daću ti samo jednu olakšavajuću okolnost, koju sam davao i onima pre tebe: krenućeš na put pre mene, a za to vreme ja ću prineti žrtvu velikom gromovniku i tek onda ću se popeti na svoje kočije. Požuri da pređeš što duži put dok ja budem prinosio žrtvu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pelops ode od Enomaja. Bilo mu je jasno da jedino lukavstvom može da pobedi surovog kralja. Pošlo mu je za rukom da nađe sebi pomoćnika. U tajnosti se zaputi Enomajevom vozaču Mirtilu, Hermesovom sinu i zamoli ga, obećavajući mu bogate darove, da ne stavlja klinove u osovine, da bi spali točkovi sa Enomajevih kočija, kako bi ga to sprečilo da nastavi put. Dugo se Mirtil kolebao, ali ga najzad Pelops podmiti bogatim darovima i Mirtil mu obeća da će ispuniti što se od njega traži.
Osvanu jutro. Ružičastolika Eos pozlati nebeski svod. Na nebu se već pojavi svetli Helios na svojim zlatnim kočijama. Nadmetanje samo što nije počelo. Pomoli se Pelops velikom zemljotrescu Posejdonu, moleći ga za pomoć i skoči na kočiju. Kralj Enomaj priđe Zevsovom žrtveniku i dade znak Pelopsu da može da krene na put. Pelops potera konje koliko ih noge nose. Tutnje po kamenju točkovi njegovih kočija. Konji jure kao ptice. Pelops brzo nestaje u oblaku prašine. Gonjen je ljubavlju prema Hipodamiji i strahom za sopstveni život. I evo, daleko iza njega, začu se tutnjava Enomajevih kočija. Tutnjava je sve glasnije. Kralj Pise sustiže Tantalovog sina. Jure kraljevi konji poput oluje, a za kočijama se diže uskovitlana prašina. Ošinu Pelops konje i oni se još jače dadoše u trk. Pelopsu kroz uši zviždi vazduh od besnog konjskog galopa, ali kako da utekne Enomajevim konjima, ta oni su brži od severnog vetra! Sve je bliži Enomaj. Vreli dah njegovih konja Pelops već oseća za vratom, već vidi, samo malo se osvrnuvši, kako uz pobednički smeh kralj zamahuje kopljem. Pomoli se Pelops Posejdonu i gospodar beskrajnog mora usliši njegovu molitvu. Točkovi sa osovina Enomajevih kočija pospadaše, kočije se prevrnuše i tresnu o zemlju okrutni kralj Pise. Pri padu zadobi smrtne povrede, njegove oči prekri mrak smrti.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pelops se u Pisu vrati kao pobednik, uze za ženu Hipodamiju i zavlada čitavim Enomajevim kraljevstvom. Kada mu dođe Mirtil, Enomajev vozač, i stade da traži za nagradu polovinu kraljevstva, njemu bi žao da ga se liši. Podmukli Tantalov sin lukavstvom namami Mirtila na obalu mora i gurnu ga sa visoke stene u uzburkano more. Padajući sa stene, Mirtil je prokleo Pelopsa i čitavo njegovo potomstvo. Koliko god da se Tantalov sin trudio da smekša Mirtilov gnev i gnev njegovog oca Hermesa, sve beše uzalud. Ispuni se Mirtilovo prokletstvo. Od toga vremena Pelopsove potomke snašle su nebrojene nevolje, a svojim zločinima navukoše oni na sebe kaznu bogova.
