Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
U Dionisovoj sviti često se može videti i bog Pan. Kad se rodio Pan, njegova majka, nimfa Driopa, pogledavši sina, užasnuta od straha pobeže. Rodio se s kozjim nogama i rogovima, i s dugom bradom. Ali njegov otac Hermes obradova se njegovom rođenju, uze ga u naručje i odnese bogovima na svetli Olimp. Svi bogovi su se glasno radovali Panovom rođenju i smejali se dok su ga gledali.
Bog Pan nije ostao da živi s bogovima na Olimpu, već je otišao u senovite šume, u planine. Tamo, svirajući na zvučnoj svirali, napasa on stada. Čim nimfe čuju divne zvuke Panove svirale, u gomilama žure k njemu, opkoljavaju ga i uskoro veselo kolo igra po zelenoj usamljenoj dolini, uz zvuke Panove svirke. I sam Pan voli da učestvuje u plesovima nimfi. Kad se on razveseli, onda se podiže radostan žagor po šumama na planinskim padinama. Nimfe i satiri se veselo igraju zajedno s bučnim kozonogim Panom.
Kad dođe sparno podne, Pan se udaljava u gustu šumu ili hladnu pećinu i tamo se odmara. Tad je vrlo opasno uznemiravati ga; on je naprasit i može u gnevu da pošalje težak san koji guši, može da se pojavi neočekivano i da uplaši zastrašenog putnika svojom pojavom. Najzad, on može da pošalje i panični strah, takav užas kad čovek glavom bezobzirice nagne u bekstvo ne primećujući puteve, kroz šume, preko planina, po ivicama provalija, ne opažajući da ga u tom bekstvu na svakom koraku vreba smrt. Dešavalo se da čitavoj vojsci Pan zada takav strah da se ona da u panično bekstvo. Stoga Pana ne treba ljutiti. Kad se naljuti, on je strašan, ali kad nije ljut, on je milostiv i dobrodušan. Mnoga dobra čini on pastirima. Veliki Pan čuva i nalazi grčka stada. Veseli je učesnik u igrama veselih menada i česti saputnik boga vina – Dionisa.
