Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Nioba, žena tebanskog kralja Amfiona, imala je sedam sinova i sedam kćeri. Ponosila se svojom decom Tantalova kći. Prelepa kao mladi bogovi behu njena deca. Bogovi dadoše Niobi sreću, bogatstvo i prekrasnu decu, ali ne beše njima za sve to zahvalna Tantalova kći.
Jednom je kćer slepog proroka Tiresija, vidovita Manto, prolazeći ulicamaa Tebe sa sedam kapija, pozivala sve Tebanke da prinesu žrtvu Latoni i njenoj deci blizancima: zlatokosom strelcu Apolonu i devičanskoj Artemidi. Poslušavši Mantin poziv, Tebanke sa lovorovim vencima na glavama, uputiše se ka žrtvenicima bogova. Samo Nioba, gorda zbog svoje moći i sreće koju joj podariše bogovi, ne ode da prinese žrtvu Latoni.
Tebanke zbuniše Niobine ohole reči, ali ipak prinesoše žrtve. Pokorno su molile tebanske žene i veliku Latonu da se ne srdi.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Latona je čula nadmene Niobine reči. Pozvala je svoju decu, Apolona i Artemidu, i žaleći se na Niobu, rekla im je:
- Teško je uvredila mene, vašu majku, ohola Tantalova kći. Ona ne veruje da sam ja boginja! Nioba me ne priznaje, mada je jedino Hera, velika Zevsova žena, moćnija i slavnija od mene. Da li je moguće, deco moja, da joj se nećete osvetiti za ovu uvredu? Ta ako joj se vi ne osvetite, ljudi će prestati da me poštuju kao boginju i porušiće svetilište posvećeno meni. Pa i vas je uvredila Tantalova kći! Ona vas, besmrtne bogove, ravna sa svojom smrtnom decom. Nadmena je ona koliko i njen otac Tantal!
Prekide svoju majku strelac Apolon:
- O, dosta više! Ništa više ne govori! Ta svojim žalbama samo odlažeš kaznu!
- Biće izvršeno! Ućuti! – uzviknu i rasrđena Artemida.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Obavijeni oblakom, pobesneli brat i sestra pojuriše sa vrha Kinta u Tebu. Zlatne strele su zlosutno zvečale u njihovim tobolcima. Stigoše oni do Tebe sa sedam kapija. Nevidljiv, Apolon se zaustavi na ravnoj poljani pred gradskim zidinama, gde su se tebanski mladići učili ratnim igrama. Kada je strelac Apolon, obavijen oblakom, stao pred zidinama Tebe, dva Niobina sina Ismen i Sipil, jurili su na brzim konjima, zaogrnuti purpurnim plaštovima. Odjednom kriknu Ismen, jer ga pogodi u grudi zlatna Apolonova strela. Ispusti od zlatne uzde i mrtav se sruši na zemlju. Začu Sipil jezivi zvuk tetive Apolonovog luka; hteo bi da se spasi na brzom konju od strašne opasnosti. Juri Sipil poljem najbrže što može, kao što morem juri mornar, razapevšisva jedra na lađi, spasavajući se od strašnog oblaka. Sustiže Niobinog sina smrtonosna strela i zari mu se u vrat. Niobini sinovi Fajdim i Tantal su se rvali. Sevnu u vazduhu strela proburazivši obojicu. Popadaše oni uz jauk. Smrt im istovremeno ugasi u očima svetlost života, i istovremeno ispustiše oni svoj poslednji dah. Žuri ka njima Alpenor, njihov brat, hoće da ih podigne, on grli njihova već ledena tela, ali i njemu se duboko zari u srce Apolonova strela i on bez daha pade preko leševa svoje braće. Damasihtona je Apolon pogodio u bedro, iznad samog kolena: hteo bi on da izvuče iz rane zlatnu strelu, ali mu se istog trena uz fijuk u grlo zariva druga. U znak molitve bogovima, podiže ka nebu ruke mladi Ilionej, poslednji Niobin sin:
- O, bogovi sa Olimpa, smilujte mi se!
Njegova molba ganula je strašnog Apolona. Ali beše kasno! Već zlatna strela beše odapeta i nije joj bilo povratka. Probi ona srce i poslednjem Niobinom sinu. Vest o velikoj nesreći brzo stiže do Niobe. Suznih očiju sluge i Amfionu preneše vest o pogibiji njegovih sinova. Ne mogavši da podnese gubitak sinova, Amfion probode sebi grudi oštrim mačem.
Nioba rida nad telima svojih sinova i muža. Ona ljubi njihova ledena usta, srce joj se kida od bola. U očajanju, nesrećnica pruža ruke ka nebu. Ali ne moli ona za milost. Nije joj nesreća smekšala srce. Nioba gnevno uzvikuje:
- Raduj se, svirepa Latono! Veseli se, dok se tvoje srce ne zasiti mojom tugom! Ti si pobedila, suparnice! O, ne, ta šta to govorim, nisi ti pobedila! Ja, nesrećna, još uvek imam više dece no ti, srećna! I mada je oko mene mnogo beživotnih tela moje dece, ipak sam ja tebe pobedila, ipak mi je ostalo više dece nego što ih ti imaš.
Tek što Nioba zaćuta, razleže se strašni zvuk tetive. Užas obuze sve. Jedino Nioba ostade mirna, nesreća joj dade hrabrosti. No nije uzalud Artemida opustila tetivu. Jedna od Niobinih kćeri, dok je u dubokoj tuzi stajala kraj tela svoje braće, pade pogođena strelom. I opet bruji tetiva, i pada druga Niobina kći. Šest zlatnih strela otpusti Artemida iz svog luka koje ugasiše živote šest mladih Niobinih kćeri. Ostade samo najmlađa. Ona pojuri ka majci i sakri se u skutima njene haljine.
Nesreća je slomila oholo Niobino srce.
- Velika Latono, ostavi mi makar najmlađu kćer! – moli Nioba, prepuna žalosti! – Makar mi jednu ostavi!
Ali se boginja ne sažali i pogodi Artemidina strela i najmlađu kćer.
Stoji Nioba, meću telima kćeri, sinova i muža. Nema od bola! Vetar joj ne talasa kosu. Lica prebledelog, bez živosti u očima, srce joj ne bije u grudima, samo joj suze bola liju iz očiju.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Udovi joj se okameniše. Podiže se burni vihor i prenese Niobu u njenu domovinu u Lidiju. Tamo, visoko na planini Sipili, stoji Nioba pretvorena u kamen, i večno proliva bolne suze.
