Legende i mitovi stare Grčke

Hermes krade Apolonova goveda

Tek što se Hermes rodio u prohladnoj pećini planine Kilene, a već je smislio svoj prvi nestašluk. On odluči da ukrade goveda od srebrolukog Apolona, koji napasaše u to vreme svoja stada u Pirejskoj dolini u Makedoniji. Tiho, da ne primeti majka, Hermes se izvuče iz pelena i skoči iz kolevke, pa se prikrade izlazu iz pećine. Na samom izlazu opazi kornjaču, uhvati je i od kornjačinog oklopa i tri grančice napravi prvu liru, zategnuvči na njoj slatkoglase strune. Tajno se vrati u pećinu, sakri liru u svoju kolevku, a sam opet ode i brzo kao vetar polete u Pijerij. Tamo ugrabi iz Apolonovog stada petnaest krava, kojima priveza na noge trske i grane samo da bi zameo trag, pa ih brzo potera prema Peloponezu. Kad je Hermes već kasno uveče gonio krave kroz Beotiju, srete nekog starca koji je radio u svom vinogradu.

- Uzmi jednu od ovih krava – reče mu Hermes. – samo nikom nemoj da pričaš da si me video kako sam ovuda proterao krave.

Obradovan darežljivim poklonom, starac dade Hermesu reč da će ćutati i da neće nikom reći kuda je ovaj krave oterao. Hermes nastavi put. Kad malo odmače, zažele da iskuša starca: da li će držati datu reč? Sakrivši krave u šumu, preruši se, vrati se natrag i upita starca:

- Reci mi, starče, da li je ovuda prošao neki dečak s kravama? Ako mi pokažeš kud ih je oterao, daću ti bika i kravu.

Starac se nije dugo kolebao da li da kaže ili ne, jer je silno želeo da dobije još bika i kravu, te pokaza Hermesu kuda je dečak oterao krave. Videvši to, Hermes se strašno rasrdi na starca što nije održao rreč i u gnevu ga pretvori u nemu stenu – da večno ćuti i da se seća da treba držati datu reč. Posle toga se vrati kravama i brzo ih potera dalje. Najzad ih dotera u Pilos. Dve krave žrtvova bogovima, a zatim uništi sve tragove prinošenja žrtava, dok ostale krave sakri u pećinu, vodeći ih natraške da bi tragovi vodili ne prema pećini – već iz pećine. Kad sve to uradi, Hermes se mirno vrati u pećinu svojoj majci Maji i tiho leže u kolevku, umotavši se prethodno u pelene. Ali Maja je primetila odsustvo svog sina. Sa prekorom mu reče:

- Loš si posao namislio. Zašto si ukrao Apolonova goveda? on će se rasrditi. Ti još ne znaš kakav je Apolon u svom gnevu. Zar se ne bojiš njegovih ubojitih strela, koje ne znaju za promašaj?

- Ne bojim se Apolona – odgovori Hermes svojoj majci.

- Neka se rasrdi. Ako pokuša da tebe ili mene uvredi, za odmazdu ću mu opljačkati svetilište u Delfima, ukrašću mu sve tronošce, zlato, srebro i haljine.

Apolon za to vreme već primeti da su mu goveda nekud nestala i stade ih tražiti. Ali nigde ne mogaše da ih pronadje. Najzad ga ptica prorok dovede u Pilos, ali ni tamo zlatokosi Apolon ne nadje svoja goveda. Ne udje u pećinu gde su bila sakrivena njegova goveda – ta tragovi nisu vodili u pećinu, već iz nje.

Najzad, posle dugih uzaludnih traganja, on dodje u Majinu pećinu. Čuvši da se Apolon približava, Hermes se još dublje uvuče u svoju kolevku i čvrsto se umota u svoje pelene. Rasrdjeni Apolon udje u Majinu pećinu i opazi Hermesa kako s nevinim izgledom leži u svojoj kolevci. On poče da ga kori za kradju goveda i zatraži od njega da mu ih vrati, ali Hermes je sve poricao. On je uveravao Apolona kako nije nikad ni pomislio da krade njegova goveda i kako uopšte ne zna gde se ona nalaze.

- Čuj dečače! – Uzviknu u gnevu bog Apolon. – Baciću te u mračni Tartar i neće te spasti ni otac ni majka samo ako mi ne vratiš moja govda.

- O, Latonin sine! – odgovori Hermes. – Niti sam ih video, niti znam, niti sam od drugih čuo za tvoja goveda. Zar se ja time bavim – drugi su sad moji poslovi, druge brige. Brinem se samo o snu, majčinom mleku i svojim pelenama. Ne, kunem se, nisam čak ni video onog ko ti je ukrao goveda.

Bilo koliko da se Apolon ljutio, ništa nije mogao da izvuče od lukavog, snalažljivog Hermesa. Najzad, zlatokosi bog izvuče Hermesa iz kolevke i natera ga da u pelenama podje s njim njegovom ocu Zevsu, koji će rešiti čitav spor. Oba boga podjoše na Olimp. Ma kako se Hermes izvlačio, ma kakvim lukavstvima pribegavao, Zevs mu naredi da vrati Apolonu ukradena goveda.

Hermes povede Apolona s Olimpa u Pilos; usput uze liru koju beše napravio od kornjačinog oklopa. U Pilosu pokaza Apolonu gde su mu sakrivena goveda. Dok je ovaj terao goveda iz pećine, Hermes sede pored nje a kamen i zasvira na liri. Divni zvuci začuše se dolinom i peskovitom morskom obalom. Iznenadjeni Apolon je s ushićenjem slušao Hermesovo sviranje. On je toliko oduševljen zvucima lire da je Hermesu za liru dao ukradena goveda. A Hermes, da bi se zabavljao kad bude napasao goveda, napravi sebi sviralu (Muzički duvački instrument koji se sastoji od sedam medjusobno povezanih trščanih cevčica različitih dužina), koju toliko vole grčki pastiri.

Umešan, spretan, prelepi sin Maje i Zevsa – Hermes, koji juri po svetu brzo kao misao, koji već u svom detinjstvu dokazao svoju lukavost i okretnost, bio je i oličenje mladalačke snage. Svuda u palestrama (U antičkoj Grčkoj postojale su uz škole naročite platorme, koje su često bile okružene stubovima i koje su služile kao vežbališta za borbu, za pesničenje itd. Takva mesta su nazivana palestrama) stajali su njegovi kipovi. On je bog mlatih atleta. Njega su zazivali pred borbu i takmičenja u brzom trčanju.

U drevnoj Heladi su Hermesa poštovali svi. I putnik, i govornik, i trgovac i atleta, pa čak i lopovi!

.....................................................................................................................................

Sledeći deo - Arej

.....................................................................................................................................