Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Nije posao raznežene, lakomisline boginje Afrodite da se meša u krvave bitke. U srcima bogova i smrtnika ona budi ljubav. Zahvaljujući tome ona vlada celim svetom. Niko ne može da izbegne njenu vlast, pa čak ni bogovi. Samo ratnica Atena, Hestija i Artemida nisu potčinjene njenoj moći. Visoka, stasita, nežnih crta lica, s blago talasastom zlatnom kosom, koja kao venac leži na njenoj prelepoj glavi – Afrodita je ovekovečenje božanske lepote i mladosti koja ne vene. Kad ide i cveće bujnije cveta. Divlje šumske zveri trče iz guste šume prema njoj, a kad ide kroz šumu, jata ptica sleću prema njoj. Lavovi, panteri, risovi i medvedi – krotko joj se umiljavaju. Mirno ide Afrodita medju divljim zverima, ponosna na svoju svetlu lepotu. Nju služe pratilice – ore i harite, boginje lepote i ljupkosti. One oblače boginju u raskošne haljine, češljaju joj zlatnu kosu, ukrašavaju joj glavu bleštećom dijademom.
Uranova kći Afrodita rodjena je iz snežnobele pene morskih talasa kraj ostrva Kifere. Laki, umilni vetrić doneo ju je na ostrbo Kipar. Tamo su mlade ore okružile boginju ljubavi, koja je izašla iz morskih talasa. One su je obukle u haljine protkane zlatom i ukrasile je vencem mirisavog cveća.
Ma kud Afrodita kročila svuda je bujno raslo cveće. Sav vazduh je ispunjavao miris. Eros i Himerot poveli su divnu boginju na Olimp. Bogovi su je gromko pozdravili. Od tog vremena medju bogovima Olimpljanima stalno živi zlatna Afrodita, večno mlada, najlepša medju boginjama.
