Legende i mitovi stare Grčke

Tantal

U Lidiji, u Sipilskoj gori, nalazio se bogati grad koji se po gori zvao Sipil. U tom gradu je vladao ljubimac bogova, Zevsov sin – Tantal. Svačim su ga bogovi obilno nagradili. Na zemlji nije bilo nikog ko bi bio bogatiji i srećniji od sipilskog kralja Tantala. Nebrojena bogatstva su mu pružali najbogatiji zlatni rudnici na planini Sipili. Niko nije imao tako rodna polja, nikome nisu bašte i vinogradi donosili tako divne plodove. Na pašnjacima Tantala, ljubimca bogova, pasla su ogromna stada tankorunih ovaca, tvrdorogih bikova, krava i ergele kao vetar brzih konja. Kralj Tantal je imao svega u izobilju. On je mogao do duboke starosti da živi u sreći i zadovoljstvu, ali su ga upropastili preterana oholost i zločini.

Bogovi su gledali na Tantala kao na sebi ravnog. Olimpljani su često dolazili u Tantalove dvore, sjajne od zlata, i veselo pirovali s njim. Tantal je na poziv bogova često odlazio na svetli Olimp, kud nije mogao da ide nijedan smrtnik. Tamo je uzimao učešća u većanjima bogova i za istom trpezom pirovao s njima u dvorcu svog oca gromovnika Zevsa. Od tako velike sreće Tantal se beše pogordio. On je sebe počeo da smatra ravnim čak i goniocu oblaka Zevsu. Često, vraćajući se s Olimpa, Tantal je uzimao sa sobom hranu bogova – ambroziju u nektar – i davao je svojim smrtnim prijateljima, pirujući s njima u svom dvorcu. Čak i odluke koje su donosili bogovi savetujući se na svetlom Olimpu o sudbini sveta – Tantal je saopštavao ljudima. On nije umeo da čuva tajne koje mu je poveravao njegov otac Zevs.

Jednom prilikom za vreme pira na Olimpu veliki Hronov sin se obrati Tantalu i reče mu:

- Sine moj, ispuniću sve što budeš zaželeo. Traži od mene sve što hoćeš. Iz ljubavi prema tebi, svaku tvoju molbu ću ispuniti.

Ali Tantal, zaboravivši da je smrtnik, oholo odgovori svome ocu, svevladaru Zevsu:

- Nije mi potrebna tvoja milost. Ništa mi nije potrebno. Sudbina koja mi je dodeljena lepša je od sudbine besmrtnih bogova.

Gromovnik ništa ne odgovori sinu. Strašno skupi obrve, ali se uzdrža od gneva. On je još uvek voleo svog sina, bez obzira na njegovu oholost. Uskoro je Tantal još dva puta strašno uvredio besmrtne bogove, i tek tada je Zevs kaznio oholog Tantala.

Na Kritu, u gromovnikovoj domovini, živeo je zlatan pas. Nekad je on čuvao novorođenog Zevsa i divnu kozu Amalteju, koja ga je hranila. Kad je Zevs odrastao i oteo Hronu vlast nad svetom, ostavio je na Kritu tog psa da čuva njegovo svetilište. Efeski kralj Pandarej, privučen lepotom i snagom tog psa, doputova tajno na Krit i odveze ga na svojoj lađi s ostrva. Ali gde da sakrije čudesnu životinju? Pandarej je dugo na to mislio dok je putovao morem, pa je na kraju odlučio da da divnog psa Tantalu na čuvanje. Sipilski kralj je sakrio od bogova čudesnu životinju. Tada se Zevs rasrdio, pozvao svog sina, vesnika bogova Hermesa i poslao ga Tantalu da zatraži od ovog da mu vrati zlatnog psa. 

Brzi Hermes je za tren oka odjurio s Olimpa u Sipil, stao pred Tantala i rekao mu:

- Efeski kralj ukrao je iz Zevsovog svetilišta s Krita divnog psa i dao ti ga na čuvanje. Bogovi Olimpljani sve znaju. Ništa od njih smrtnici ne mogu da sakriju. Vrati psa bogu Zevsu i čuvaj se da ne navučeš na sebe Gromovnikov gnev!

A na to će Tantal vesniku bogova:

- Uzalud mi pretiš Zevsovim gnevom. Nisam uopšte video zlatnog psa; bogovi se varaju. On nije kod mene.

Tantal se zakleo strašnom kletvom da govori istinu. Tom kletvom je još više rasrdio Zevsa. To je bila prva uvreda koju je Tantal naneo bogovima, ali ga gromovnik Zevs ipak nije kaznio.

Kaznu bogova, međutim, Tantal navuče drugom uvredom bogova – strašnim zločinom. Kada su se jednom bogovi s Olimpa skupili da piruju u Tantalovom dvorcu, on je namislio da iskuša da li doista sve vide i sve znaju. Sipilski kralj nije verovao da bogovi Olimpljani sve vide, te stoga spremi bogovima užasnu trpezu.On ubi svog sina Pelopsa i njegovo meso, pripremljeno kao divno jelo, iznese bogovima za vreme pira. Bogovi su odmah shvatili zlu nameru i niko od njih ne okusi užasno jelo. Samo boginja Demetra, u velikoj tuzi za izgubljenom kćerkom Persefonom, na koju je stalno mislila, ništa ne primećuje – pojede rame mladog Pelopsa. 

Bogovi uzeše užasno jelo, skupiše sve Pelopsovo meso i kosti u kotao i staviše ga na jaku vatru. Hermes je svojim čarolijama opet oživeo dečaka. On se pojavio pred bogovima još lepši nego što je ranije bio, ali mu je nedostajalo rame koje je pojela Demetra. Po Zevsovoj naredbi, veliki Hefest je Pelopsu odmah napravio rame od blešteće slonove kosti. Od toga doba svi Pelopsovi potomci nose blešteće belo platno na desnom ramenu.

Tantalov prestup prepuni čašu strpljenja Zevsa, velikog vladara bogova i ljudi. Gromovnik baci Tantala u mračno carstvo svog brata Hada; tamo on podnosi užasnu kaznu. Mučen žeđu i glađu, on stoji u prozračnoj vodi. 

Ona mu dopire do samog podbratka. Treba samo da se nagne pa da utoli žeđ. Ali čim se nagne – voda iščezne i pod nogama mu je samo suva, crna zemlja. Nad Tantalovom glavom vise grane plodnog drveća; sočne smokve, rumene jabuke, kruške, masline i nar vise nisko nad njegovom glavom; teški zreli grozdovi mu skoro dodiruju kosu. Iznuren glađu, Tantal stalno pruža ruke za divnim plodovima, ali tada nailazi burni vetar koji odnosi plodne grane. No, Tantala ne muče samo žeđ i glad, večni mu strah steže srce. Nad glavom mu visi stena, koja se jedva drži i svakog trenutka preti da ga razmrska svojom težinom. Tako se muči sipilski kralj, Zevsov sin Tantal, u carstvu senki užasnog Hada; muči se u strahu, gladan i žedan.

.....................................................................................................................................

Sledeći deo - Pelops

.....................................................................................................................................

~ 16.08.2019. ~