Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Velika boginja Hera, žena svevladara Zevsa, štiti brak i čuva svetost i nenarušivost veza. Ona šalje supruzima mnogobrojno potomstvo i pri radjanju deteta blagosilja majke.
Pošto je Hron, pobedjen od Zevsa, izbacio iz svoje utrobe boginju Heru, i njenu braću i sestre, majka Reja ju je odvela na kraj Zemlje sedom Okeanu: Heru je tamo vaspitala Tetida. Dugo je živela Hera daleko od Olimpa, u tišini i miru. Veliki gromovnik Zevs primetio ju je, zavoleo i ugrabio od Tetide. Bogovi su priredili Zevsu i Heri raskošnu svadbu. Irida i harite obukle su Heru u raskošne haljine i ona je svojom mladom, veličanstvenom lepotom sijala u skupu bogova na Olimpu, sedeći na zlatnom prestolu zajedno s velikim kraljem bogova i ljudi – gromovnikom Zevom. Gospodarici Heri svi bogovi donosili su svadbene darove, a boginja Zemlja – Geja odgaji na svojim nedrima divnu jabuku sa zlatnim plodovima i pokloni je Zevsovoj ženi. Čitava priroda je slavila boga Zevsa i boginju Heru.
Hera vlada na visokom Olimpu. Kao i njen muž Zevs, i ona zapoveda gromovima i munjama, na njenu reč se nebo prekriva tamnim kišnim oblacima, a na pokret njene ruke podižu se strašne bure. Velika Hera je prelepa, volooka, beloruka, ispod venca joj u talasima padaju divne kovrdže, oči joj plamte vlašću i mirnom veličanstvenošću. Bogovi poštuju Heru; nju poštuje i njen muž, gonilac oblaka Zevs, i često se savetuje sa njom, ali česte su i svadje izmedju Zevsa i Here. Na većanjma bogova Hera često prigovara Zevsu i spori s njim. Gromovnik se tada ljuti i preti kaznama svojoj ženi. Hera tad ućuti i savladjuje svoj gnev. Ona se priseća vremena kad ju je Zevs bičevao, okovao je zlatnim lancima i obesio izmedju Zemlje i neba, privezavši joj za noge dva teška nakovanja.
Hera je moćna i nijedna boginja nema toliku vlast kao ona. Veličanstvena, u dugoj raskošnoj odeždi koju je izatkala sama Atena, u kolima u koja su upregnuta dva besmrtna konja – silazi ona s visokog Olimpa. Njena kola su sva od srebra, točkovi od čistog zlata, a paoci na točkovima svetle kao da su od bakra. Gde Hera podje, miris se širi zemljom. Sve živo se sklanja pred njom, velikom gospodaricom Olimpa.
