Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Kada je Herakle zbog Ifitovog ubistva bio prodan u ropstvo Omfali, Dejanira je sa decom morala da napusti Tirint. Heraklovoj ženi utočište je pružio Kejk, kralj tesalijskog grada Trahine. Prošlo je već tri godine i tri meseca otkako je Herakle napustio Dejaniru.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Heraklova žena je brinula za sudbinu svoga muža. O Heraklu nije bilo nikakvih vesti. Dejanira čak nije znala da li joj je muž živ. Mičila su je teška predosećanja. Stoga pozva ona svog sina Hila i reče mu:
- O, voljeni sine moj! Velika je sramota što ti ne tražiš svoga oca. Evo ima već petnaest meseci da se nije javljao.
- Ako se vože verovati samo glasinama – odgovori svojoj majci Hil – priča se da je otac, nakon tri godine koje je proveo kao rob kod Omfale, kada se oslobodio, uputio sa vojskom na Eubeju u grad Ojhaliju, da se osveti kralju Euritu za raniju uvredu.
- Sine moj! – prekide majka Hila – nikada me ranije tvoj otac nije ostavljao u takvoj brizi kada je kretao u velike podvige, kao poslednji put. Na rastanku mi je čak ostavio tablicu na kojoj je zabeleženo drevno predskazanje, koje je dobio u Dodoni (Grad u Epiru, na zapadu severne Grčke, u staro doba čuven po Zevsovom proročištu).
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
U njemu je rečeno, da ako Herakle tri godine i tri meseca provede u tuđini, znači da ili ga je snašla smrt ili da će, vrativši se kući, voditi srećan i miran život. Kada je odlazio, ostavio mi je Herakle i naređenje, šta od zemalja njegovih roditelja, u slučaju da on umre, treba da naslede njegova deca. Brinem za sudbinu svoga muža. Ta pričao mi je on o opsadi Ojhalije, da će ili poginuti pod njenim zidinama ili je zauzeti i posle živeti srećno. Ne, sine moj, idi, molim te, traži svoga oca.
Hil se povinova volji svoje majke i pođe na daleki put na Eubeju, u Ojhaliju, da traži oca.
Nakon izvesnog vremena pošto je Hil napustio Trahinu, dojuri Dejaniri glasnik. On joj donese vest da će sad stići Heraklov poslanik Lihas. Doneće joj radosnu vest. Herakle je živ. Pobedio je Eurita, zauzeo i razorio grad Ojhaliju i uskoro će se vratiti u Trahinu, ovenčan pobedničkom slavom. Odmah za glasnikom stiže Dejaniri i Lihas. On vodi robove, među njima i Iolu, Euritovu kći. Dejanira radosno dočekuje Lihasa. Heraklov poslanik joj priča da je heroj kao i ranije zdrav i snažan. On planira da slavi svoju pobedu i sprema se da prinese bogate žrtve, pre nego što napusti Eubeju. Dejanira posmatra robove, opazivši među njima prelepu ženu, upita Dejanira:
- Kaži mi, Lihase, ko je ova žena? Ko su joj otac i majka? Ona pati najviše od svih. Nije li to kći samog Eurita?
Ali Lihas odgovara Heraklovoj ženi:
- Ne znam, kraljice, ko je ona. Po svemu sudeći, od čuvenog je eubejskog roda. Ni reč nije izgovorila za vreme putovanja. Samo roni suze, otkako napusti rodni grad.
- Nesrećnice! – uzviknu Dejanira – tvojoj patnji neću dodavati još stradanja! Lihase, vodi robove u dvorac, a ja ću sada doći, odmah za vama!
Samo što Lihas uđe u dvorac sa robovima, Dejaniri priđe sluga i reče joj:
- Sačekaj malo, kraljice, saslušaj me. Nije ti Lihas rekao celu istinu. Zna on ko je ta žena; to je Euritova kćer Iola. Zbog ljubavi prema njoj se Herakle i nadmetao sa Euritom u gađanju strelom. Oholi kralj mu, kao pobedniku, ne dade kćer za ženu kao što beše obećao, već uz uvrede progna velikog heroja iz grada. Radi Iole je Herakle sada zauzeo Ojhaliju i ubio kralja Eurita. Nije Zevsov sin ovamo poslao Iolu kao robinju, on hoće da je uzme za ženu.
Tuga obuze Dejaniru. Ona zameri Lihasu što je od nje sakrio istinu. On priznade, da Herakle zaista, očaran Iolinom lepotom, hoće njome da se oženi. Pati Dejanira. Zaboravio je nju Herakle za vreme duge razdvojenosti. Sada voli drugu. Šta da učini, nesrećnica? Voli ona velikog Zevsovog sina i ne može ga prepustiti drugoj. Ubijena tugom, priseća se kako joj je svojevremeno kentaur Nes dao krv i šta joj je rekao pred smrt. Dejanira odluči da se posluži kentaurovom krvlju.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
On joj beše rekao: „Natrljaj mojom krvlju Heraklovu odeću i večno će samo tebe voleti, nijedna žena mu neće od tebe biti draža". Dejanira se plađi da pribegne čarobnom sredstvu, ali ljubav prema Heraklu i strah da će ga izgubiti je na kraju nadvladao njene bojazni. Uzima ona Nesovu krv, koju je tako dugo čuvala u ćupu, da na nju ne bi pao zrak sunca i da je ne bi zagrejala vatra sa ognjišta. Dejanira njom trlja raskošni plašt koji je sama izatkala na poklon Heraklu, stavlja ga u dobro zatvoren sanduk, poziva Lihasa i govori mu:
- Požuri, Lihase, na Eubeju i odnesi Heraklu ovaj sanduk. U njemu je plašt. Neka Herakle obuče ovaj plašt kada bude prinosio žrtvu Zevsu. Reci mu, da niko od smrtnika ne oblači ovaj plašt sem njega i da ni zrak svetlog Heliosa ne sme dodirnuti plašt pre nego što ga on obuče. Požuri sad, Lihase!
Lihas ode sa plaštom. Nakon njegovog odlaska Dejaniru obuze nespokojstvo. Ona ode u dvorac i, na svoj užas, ugleda da je vuna kojom je trljala plašt Nesovom krvlju, istrulila. Dejanira baci vunu na pod. Sunčev zrak pade na vunu i zagreja krv kentaura, zagađenu odrovom lernejske hidre. Zajedno sa krvlju zagreja se hidrin otrov i pretvori vunu u pepeo, a na podu gde je bila vuna, pojavi se otrovna pena. Dejaniru obuze užas: ona strahuje, da će Herakle umreti, kada obuče otrovni plašt. Heraklovu ženu sve više muči predosećaj neizbežne nesreće.
