Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Večno mlada, prekrasna boginja Artemida rodjena je na Delosu istovremeno sa svojim bratom, zlatokosim Apolonom. Njih dvoje su blizanci. Najiskrenija ljubav, najiskrenije prijateljstvo vezuje brata i sestru. Oni mnogo vole i svoju majku Latonu.
Artemida daje život svima. Ona se brine o svemu što živi na Zemlji i što raste po šumama i poljima. Brine se o divljim zverima, o domaćim životinjama i o ljudima. Ona izaziva rašćenje trave, cveća i drveća. Blagosilja radjanje, svadbu i brak. Grčke žene stoga prinose bogate darove čuvenoj Zevsovoj kćeri, Artemidi, koja blagosilja i daje sreću braku, isceljuje i šalje bolesti.
Večno mlada, divna kao vedar dan, boginja Artemida s lukom i tobolcem na ledjima, s lovačkim kopljem u rukama, veselo lovi po senovitim šumama i suncem obasjanim poljima.
Prati je bučna svita nimfa, a ona, veličanstvena, u kratkoj odeći žene-lovca, koja dopire samo do kolena, brzo juri po šumovitim planinskim padinama. Od njenih strela, koje ne promašuju, ne može se spasti ni plašljivi jelen, ni krotko lane, ni razjarena divlja svinja, koja se skriva u žbunju trske. Za Artemidom uvek žure njene saputnice nimfe. Po planinama se nadaleko razležu povici, veseli smeh, lavež čopora pasa, a njih prati gromka gorska jeka. Kad se boginja umori od lova, žuri s nimfama u Delfe, voljenom bratu, strelcu Apolonu, i tamo se odmara. Uz božanske zvuke Apolonove zlatne lire, ona s muzama i nimfama igra kola. Vitka i prekrasna, ona igra ispred svih; lepša je od svih nimfa i muza, viša od njih za celu slavu.
Artemida voli da se odmara u hladovini, u pećinama obavijenim zelenilom, daleko od pogleda smrtnika. Teško onom ko naruši njen mir. Tako je poginuo i mladi Akteon, sin Autonoje, kćerke tebanskog kralja Kadma.
