Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
U Mikeni je vladao kralj Elektrion. Jednom su mu Teleboji, predvođeni sinovima kralja Pterlaja, oteli stada. Teleboji ubiše Elektrionove sinove kada su pokušali da odbrane svoja stada. Kralj Elektrion tada objavi da će dati ruku svoje kćeri, lepotice Alkamene, onome ko mu vrati stada i osveti smrt njegovih sinova. Heroju Amfitrionu pošlo je za rukom da bez borbe vrati stada Elektrionu, jer je Pterlaj, kralj Teleboja, poverio oteta stada kralju Elide, Poliksenu, na čuvanje, a ovaj Amfitrionu. Vratio je Amfitrion Elektrionu njegova stada i dobio Alkameninu ruku. Amfitrion se ne zadrža dugo u Mikeni. U sporu oko stada, za vreme svadbene gozbe, Amfitrion je ubio Elektriona i zbog toga bi prinuđen da sa svojom ženom beži iz Mikene. Alkamena pristade da pođe sa svojim mladim mužem u tuđinu samo pod uslovom da se on osveti sinovima Pterlaja za ubistvo njene braće. Stoga, stigavši u Tebu, kod kralja Kreonta, kod koga je našao utočište, on pođe sa vojskom protiv Teleboja. U njegovom odsustvu Zevs, očaran Alkameninom lepotom, pojavi se kod nje, u obliku njenog muža.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uskoro se vratio i Amfitrion. I evo, sada je Alkamena trebala da rodi dva sina blizanca, Zevsovog i Amfitrionovog.
Na dan, kada je trebalo da se rodi veliki sin Zevsa i Alkamene, okupiše se bogovi na visokom Olimpu. Radujući se što će uskoro dobiti sina, svemoćni Zevs reče bogovima:
- Čujte bogovi i boginje, šta ću vam reći: moje srce me tera da vam to kažem! Danas će se roditi veliki heroj; on će vladati svim svojim rođacima, koji vode poreklo od mog sina, velikog Perseja.
Ali Zevsova žena, prekrasna Hera, besna što je Zevs uzeo sebi za ženu smrtnu Alkamenu, odluči lukavstvom da oduzme vlast Alkameninog sina nad svim Persejevim potomcima.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ona je Zevsovog sina omrzla i pre no što se rodio. Stoga, sakrivši u dubini srca svoje lukavstvo, Hera reče Zevsu:
- Ti ne govoriš istinu, veliki gromovniče! Ti svoju reč nikad nećeš održati. Zakuni mi se velikom kletvom bogova da će prvorođeni Persejev potomak biti gospodar svim svojim rođacima.
Zavlada Zevsovim razumom boginja obmane Ata i Gromovnik dade nepogazivu zakletvu, ne sluteći Herino lukavstvo. Istog trena Hera napusti svetli Olimp i na svojim zlatnim kočijama pojuri u Argos. Tamo ona ubrza rođenje sina bogu ravne žene Persejevog potomka Svenela, i tog dana dođe na svet u Persejevom rodu slabo, bolešljivo dete, Svenelov sin, Euristej. Hera se brzo vrati na svetli Olimp i reče velikom goniču oblaka Zevsu:
- O počuj me, oče Zevse, ti koji sevaš munjama! Sada se u slavnom Argosu, kod Persejevog potomka Svenela, rodio sin Euristej. On se danas rodio prvi i stoga treba da vlada svim Persejevim potomcima.
Rastuži se veliki Zevs, jer tek sad shvati Herino lukavstvo. On se rasrdi na boginju obmane Atu, koja beše ovlada njegovim razumom; u gnevu je uhvati za kosu i baci sa svetlog Olimpa. Gospodar bogova i ljudi joj zabrani da se pojavljuje na Olimpu. Od tog doba boginja obmane Ata živi među ljudima.
Zevs je olakšao sudbinu svog sina. On je sa Herom zaključio neraskidivu pogodbu, da njegov sin neće čitavog života biti pod Euristejevom vlašću. Dvanaest velikih podviga će morati da izvrši po Euristejevoj naredbi, a potom ne samo da će se osloboditi od njegove vlasti, već će postati i besmrtan. Gromovnik je znao da će mnoge velike opasnosti morati da preživi njegov sin, te stoga naredi svojoj voljenoj kćeri Ateni Paladi da mu se nađe u nevolji. Često je Zevsu bilo teško da posmatra kako njegov sin podnosi velike teškoće služeći pod slabim i plašljivim Euristejem, ali nije mogao da prekrši zakletvu koju je dao Heri.
Istog dana kada se rodio Svenelov sin, i Alkamena je rodila blizance. Stariji – Zevsov sin, kome su na rođenju dali ime Alkid i mlađi – Amfitrionov sin, koga nazvaše Itiklom. Alkid je i bio najveći sin Grčke. Kasnije ga je proročica Pitija nazvala Herakle. Pod tim imenom se on proslavio, postao besmrtan i bio primljen među svetle bogove Olimpa.
Hera poče da progoni Herakla od prvog dana njegovog života. Saznavši da je Herakle rođen i da leži umotan u pelene sa svojim bratom Itiklom, ona je poslala dve zmije da usmrte novorođenog heroja. Već je bila noć kada su se zmije, sevajući očima, uvukle u Alkamenine odaje. One su tiho dogmizale do kolevke u kojoj su ležali blizanci i već su htele da uguše malog Herakla, obavivši se oko njegovog tela, kada se probudio Zevsov sin.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
On ispruži svoje ručice ka zmijama, uhvati ih za vratove i steže tako snažno da ih je odmah udavio. Užasnuta, skoči Alkamena iz svoje postelje; videvši zmije u kolevci, glasno zavrištaše žene koje su se zatekle u odaji. Sve pojuriše ka Alkidovoj kolevci. Čuvši jauke žena dotrča i Amfitrion sa isukanim mačem. Stadoše svi oko kolevke, kad pred njima eto čuda: mali, novorođeni Herakle drži dve ogromne zadavljene zmije koje su se još pomalo trzale u njegovim sićušnim rukama. Iznenađen snagom svog posinka, Amfitrion pozva proroka Tiresija i upita ga za sudbinu novorođenčeta. Tada vidoviti starac reče koliko će velikih podviga da izvrši Herakle i predskaza da će na kraju svog života dostići besmrtnost.
Saznavši kako velika slava čeka starijeg Alkameninog sina, Amfitrion mu pruži vaspitanje dostojno heroja. Ali Amfitrion nije vodio brigu samo o njegovoj snazi, već i o njegovom obrazovanju. Učili su ga da čita, piše, peva i svira na kitari. Ali njegovi uspesi u nauci i muzici behu daleko manji od onih koje je postizao u borbi, streličarstvu i rukovanju oružjem. Često je učitelj muzike, Orfejev brat Lin, morao da se ljuti na svog učenika i čak da ga kažnjava. Jednom prilikom za vreme časa Lin je udario Herakla, besan jer ovaj nije imao želju za učenjem. Rasrđeni Herakle je uhvatio kitaru i udario njome Lina po glavi. Ne oceni snagu udarca mladi Herakle i Lin pade na mestu mrtav. Pozvaše Herakla na sud zbog tog ubistva. Pravdajući se, reče Alkamenin sin:
- Nije li rekao najpravedniji među sudijama, Radamant, da svako ko primi udarac, ima pravo i da ga uzvrati.
Oslobodiše sudije Herakla, ali njegov očuh Amfitrion, u strahu da se ne dogodi još nešto slično, posla Herakla u šumoviti Kiferon da napasa stada.
