Legende i mitovi stare Grčke

Kekrop, Erihtonij i Erehtej

Osnivač velike Atine i njenog Akropolja bio je Kekrop, koga je rodila zemlja. On je došao na svet kao polučovek – poluzmija. Njegovo telo se završavalo ogromnim zmijskim repom. 

Kekrop je osnovao Atinu u Atici u vreme kada su se sporili oko vlasti nad celom zemljom zemljotresac, bog mora Posejdon i ratnica boginja Atina, voljena Zevsova kći. Kako bi ovaj spor bio razrešen, okupiše se svi bogovi, na čelu sa samim velikim gromovnikom Zevsom, na atinskom Akropolju. Na sud je gospodar bogova i ljudi pozvao i Kekropa, da on odluči kome treba da pripadne vlast u Atici. Zmijonogi Kekrop je došao na sud. Bogovi su odlučili da vlast nad Atikom daju onome, ko zemlji donese najdragoceniji dar. Zemljotresac Posejdon udari svojim trozupcem u stenu i iz nje šiknu izvor slane morske vode.Tada Atina zabi u zemlju svoje bleštavo koplje i na tom mestu izraste plodna maslina. 

Kekrop tad reče:

- Svetli bogovi sa Olimpa, svuda žubore slane vode beskrajnog mora, ali nigde nema masline, koja rađa bogate plodove. Atini pripada maslina, ona će doneti bogatstvo celoj zemlji i pobudiće kod žitelja ljubav prema zemljoradnji, pa će početi da obrađuju plodnu zemlju. Veliko blago je Atina dala Atici, pa neka joj i pripadne vlast nad čitavom zemljom.

Bogovi sa Olimpa dodeliše Atini Paladi vlast nad gradom, koji beše osnovao Kekrop i nad celom Atikom. Od toga doba Kekropov grad je nazvan Atina, u čast voljene Zevsove kćeri. 

Kekrop je osnovao u Atini prvo svetilište boginji Atini, zaštitnici grada i njenom ocu Zevsu. Kekropove kćeri bile su prve Atinine sveštenice. Kekrop je Atinjanima doneo zakone i uredio celu državu. On je bio prvi kralj Atike.

Erihtonij, sin boga vatre Hefesta, bio je Kekropov naslednik. Poput Kekropa, njega takođe beše rodila zemlja. Njegovo je rođenje prepuno tajni. Kada se rodio, boginja Atina ga je uzela pod svoju zaštitu i on je rastao u njenom svetilištu. Položila je tek rođenog Erihtonija u pletenu korpu sa čvrsto zatvorenim poklopcem. Trebalo je da ga čuvaju dve zmije. Čuvale su ga i Kekropove kćeri. Atina im je strogo zabranila da podižu poklopac na korpi, jer nisu smele da vide dete koje je Zemlja misteriozno rodila. Radoznalost je mučila Kekropove kćeri, želele su bar jednom da vide Erihtonija.

Jednom se Atina beše udaljila iz svog svetilišta na Akropolju kako bi donela sa Palene planinu, koju htede da postavi kraj Akropolja kao njegovu zaštitu. Dok je boginja nosila planinu prema Atini, susrete je vrana i reče joj da su Kekropove kćeri otkrile korpu sa Erihtonijem i videle misteriozno novorođenče. Atina se stračno rasrdila, bacila planinu i za tren oka se našla u svom svetilištu na Akropolju. Strogo je kaznila Kekropove kćeri; obuzelo ih je ludilo, istrčale su iz svetilišta i bacile sa sa strmih stena Akropolja, pri čemu su zadobile smrtne povrede. Od tada je Atina sama čuvala Erihtonija. Planina, međutim, koju je ona bacila, ostade na tom mestu, gde joj je vrana saopštila o prekršaju Kekropovih kćeri; kasnije je to brdo nazvano Likabet. Kada je Erihtonij stasao, postao je kralj Atine, gde je vladao dugo godina. On je uveo najstarije praznike u Atininu čast – Panatineje.

Erihtonij je prvi upregao konje u kočije i prvi počeo da priređuje trke u Atini.

Erihtonijev potomak je bio kralj Atine Erihtej. Morao je da vodi težak rat protiv grada Elusina, kome je pritekao u pomoć Imarad, sin tračanskog kralja Eumolpa.

Nesrećan beše taj rat po Erihteja. Sve više i više su ga potiskivali Imarad i Tračani. Najzad, Erehtej odluči da se obrati Apolonovom proročištu u Delfima i sazna koja je cena pobede. Pitija mu dade strašan odgovor. 

Ona mu reče da će Imarada pobediti samo ako jednu od svojih kćeri prinese na žrtvu bogovima. Tako se Erehtej vratio iz Delfa sa užasnim odgovorom. Mlada kraljeva kći Htonija, puna ljubavi prema domovini, saznavši kakav je odgovor dala Pitija, izjavi da je spremna da svoj život žrtvuje za Atinu. Duboko žaleći zbog sudbine svoje kćeri, Erehtej je prinese na žrtvu bogovima; samo želja da spasi Atinu naterala ga je da se odluči na takvu žrtvu.

Uskoro posle Htonijinog žrtvovanja, došlo je do bitke. Kada se borba već beše rasplamsala, susretoše se Erehtej i Imarad i izađoše jedan drugome na megdan. Dugo su se heroji borili. Bili su jednaki i po snazi i po veštini vladanja oružjem i po hrabrosti. Napokon, pobedi Erehtej i svojim kopljem nanese Imaradu smrtne rane. Imaradovog oca Eumolpa obuze velika tuga: on zamoli boga Posejdona da se osveti Erehteju zbog smrti njegovog sina. Na svojim kočijama po burnim morskim talasima dojuri Posejdon u Atiku. 

Zamahnu on svojim trozupcem i ubi Erehteja. Tako je stradao Erehtej, štiteći svoju domovinu. Izgiboše i sva njegova deca. Samo jednu od njegovih kćeri, Kreusu, poštede zla sudbina, samo ona ostade u životu.

.....................................................................................................................................

Sledeći deo - Kefal i Prokida

.....................................................................................................................................

~ 9.7.2023. ~