Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Lagano u svojim kolima, u koja su upregnuti crni konji, ide nebom boginja noć – Njukta. Svojim tamnim prekrivačem ona je natkrila čitavu Zemlju. Tama je obavila sve unaokolo. Oko kola boginje Noći tiskaju se zvezde i na Zemlju prosipaju lažnu svetlucavu svetlost, - to su mladi sinovi boginje Zore – Eos i Astreja. Njih je mnogo; njima je posuto čitavo noćno; tamno nebo. Sad kao da se lako svitanje pojavi na istoku; razgara se sve jače i jače. To se na nebo penje boginja Mesec – Selena. Tvrdoglavi bikovi lagano vuku njena kola po nebu. Mirna, veličanstvena boginja Mesec – Selena ide po nebu u svojoj dugoj beloj haljini, sa mesečevim srpom na velu koji joj je na glavi; ona mirno osvetljava zaspalu Zemlju, zalivajući je svojim srebrnim zracima. Obišavši nebeski svod, boginja Mesec – Selena spušta se u duboku pećinu planine Latme, u Kariji. Tamo leži, utonuo u večni dremež, prekrasni Endimion (Stari karijski bog sna); njega voli Selena. Ona se naginje nada nj, miluje ga i šapuće mu ljubavne reči, ali Endimion je ne čuje, jer je utonuo u dubok san, te je stoga tako tužna Selena i tužna je svetlost koju ona prosipa na Zemlju.
Jutro je sve bliže i bliže. Boginja Mesec – Selena se već davno spustila s horizonta, koji tek što je zasvetleo. Na istoku se zarumenela vesnica zore Eosforos, jutarnja zvezda. Tad dunu lak vetrić i istok se sve jače razgara. Evo, najzad, ružičastoprsta boginja Zora- Eos otvara vrata na koja će uskoro izaći svetli bog Sunce – Helios. U svetložutoj odeći, ružičastim krilima, uzleće boginja zore na osvetljeno nebo, obliveno ružičastom svetlošću. Iz zlatnog ćupa boginja sipa na Zemlju rosu, koja obasipa travu i cvetove kapima što svetle kao dijamanti. Na Zemlji sve miriše. Svuda se šire mirisi. Probuđena Zemlja radosno pozdravlja boga Sunca – Heliosa, koji izlazi.
Svetli bog izlazi na nebo s obala Okeana na četiri krilata konja upregnuta u zlatna kola, koja je iskovao bog Hefest. Planinske vrhove osvetljavaju zraci Sunca koje izlazi i oni stoje visoko kao obliveni vatrom. Kad vide boga Sunce, zvezda jedna za drugom beže s horizonta i skrivaju se u nedra tamne noći. Heliosova kola se podižu sve više i više. S blistavim vencem i u dugoj svetloj odeći pn ide nebom i lije svoje životvorne zrake na Zemlju, daje joj svetlost, toplotu i život.
Završivši svoj dnevni put, bog Sunce se spušta u svetle vode Okeana. Tamo ga čeka njegov zlatni čun, kojim se vraća na istok, gde se nalazi njegov čudesni dvorac. Noću se u njemu odmara bog Sunce, da bi u pređašnjem blesku izašao sledećeg dana.
