"Prolog"

6K 318 85
                                    

Emanuela

"Doktorka trebamo Vas."

Mnogo volim svoj posao. Nikad mi neće biti naporno da lečim decu. Čak ni kad nemam svoj život, čak i kad me zovu da dođem od kuće.

"Šta se desilo?"

"Morate doći hitno."

Navikla sam. Moj je telefon dostupan 24h. Tako sam se postavila od samog početka i sad mi nema pomoći. Ponekad su to i gluposti ali ja sam ovde da lečim. Zato se i odazivam.
Večeras je trebalo da izađem. Da, trebalo je da odem u neki klub, popijem par koktela i pokupim nepoznatog tipa. On mi ne bi rekao ime, ni ja njemu takođe ali bi imali super seks nakon kog bi svako otišao na svoju stranu. Lepo, korisno, jednostavno.
I nažalost, ništa od tog.
Privatna praksa u kojoj radim kao pedijatar nalazi se blizu mog stana. Da, volim sigurnost. Ne, nisam plašljiva već malko paranoična. Nema veze. To što je nekad bilo, više neće biti. Nastavila sam dalje.

"Dolazim odmah."

Nije bilo strano da me pozivaju, zato nisam preterano brinula. Ono što me zabrinulo je to što nigde nije bilo dece na ulazu u dispanzer.

"Doktorice Romero, dođite."

Direktora klinike lično sam videla dva ili tri puta.

"Uđite molim Vas i ne brinite."

Njegovu kancelariju tek samo jednom prilikom zapošljavanja. Politika prakse je da lično on intervjuiše kandidate.

"Dobro veče. Malo sam zbunjena... očekujem pacijenta."

"Nema nikog večeras. Zvao sam Vas zbog druge stvari. Izvolite."

Dao mi je papir, uredno iskucan i potpisan.

"Šta je ovo? Zar mi dajete otkaz?"

Jebote, od čega ću živeti? Ne sad, kad sam se konačno skrasila na jednom mestu.

"To su preporuke. Ovde ste se zaista dobro iskazali. Imam za Vas novu, dobru ponudu. U pitanju je nešto delikatno i diskretno, ali ono najvažnije odlično plaćeno."

Pa sad, novac mi treba za stan, za režije, za sestru, za sve.

"Recite. O kakvom poslu je reč?"

"Jedan moj dobar prijatelj traži porodičnog pedijatra. Vrlo je izbirljiv i korektan."

"U redu. Zbog čega je onda specifičan posao? Pedijatara ima koliko hoćete..."

"Doktorice Romero, kako da vam kažem... U pitanju je malena kraljevina u Sredozemnom moru. Vi bi bili lični pedijatar kraljevske porodice Orsini."

Kraljevina? Postoji li to danas?

"Molim?"

"Ovde su Vam svi podaci, pročitajte, razmotrite i najvažnije zapitajte se imate li volje i želje za takav rad. Od mene imate preporuke, ali ja ne odlučujem za Vas. U redu?"

"Ovaj...u redu..."

Pružio mi je žutu fasciklu.

"Izvinite...ako pristanem... kada bih krenula?"

"Odmah. Avion kraljevske porodice čeka na Vas."

.......................

Nije teško odlučiti kad je novac koji vam je preko potreban i više nego golem. Ta cifra bi mi omogućila da otplatim nešto svog kredita, kao i da Katarini obezbedim što bolje školovanje. Kada si jedini staratelj mlađe sestre postaneš ozbiljan i odgovoran pre nego što i sam odrasteš.

"Halo Kati mila"

"Ema! Ćao, kako si, šta radiš?"

"Imam sjajne novosti dušo. Uskoro ćeš moći da se preseliš. Našla sam novi posao."

Mnogo volim svoju mlađu sestru. Gotovo decenija nas razdvaja ali to nije predstavljalo nikad prepreku. Iako u principu imamo i maćehu, ja sam Katino sve.

"Joj stvarno? Mnogo radiš Ema. To tako nije u redu...odužiću ti se nekad..."

"Ah mala, već smo vodile ovaj razgovor. Slušaj. Odlučila sam, odlazim, kada se smestim javiću ti sve detalje."

"Gde ideš?"

"Ne znam ni sama. Ne brini se."

"Kako da ne brinem? Brinem što si sama tamo. Brinem zbog svega što ti se desilo."

"Nemoj. Sve će biti dobro. Osećam ovaj put dobre vibracije."

"Hoćeš li reći mami?"

"Ona nije naša majka!"

Ali je jedina koju Katarina pamti. Samo ja imam problem sa takvim oslovljavanjem.

Nikad nisam bila ni blizu kraljevine, prinčeva i palata. U današnje vreme mislila sam da takvi staleži pripadaju prošlosti. Prevarila sam se. Zato sam radoznala. I kad sam došla ovde, bio je tu put u nepoznato. Nadam se da će i sad ovo biti dobra odluka.

"Javi mi se što pre. Volim te Ema."

"I ja tebe, zauvek."

Pristajem.

Poslala sam poruku doktoru Džejmsu. Nije mi trebalo dugo da odlučim jer me za ovo mesto ništa ne veže. Katarina je daleko i svejedno je sa koje ću je strane sveta zvati.

Bravo doktorice. Nećete požaliti. Šaljem adresu gde Vas čeka avion. Nemojte se iznenaditi, Vi ste jedini putnik.

U redu, hvala Vam za sve.

Hvala što ste pristali. Videćete dopašće Vam se Orsinijevi. To je posebna dinastija.

Posebna ili ne, vreme je da sebi i sestri osiguram dobar život. Makar to značilo da dvorim tamo neke kraljeviće. Mogu ja to.

***************

*Dobrodošli na još jednu prinčevsku avanturu 👑👑
Priča o Leonu i misterioznoj doktorki može da počne 😎

*Nadam se ponovnom dobrom druženju i vašim urnebesnim komentarima jer vas ovde zaista svašta očekuje (pa i ono čuveno moje "očekujte neočekivano")

*Za početak neće biti svaki dan poglavlja ali ići će redovno svakako 💚💚💚

*Ljubim, vaša Profesorka 😘😘

Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️Where stories live. Discover now