Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️

"Udarac"

Emanuela

Poslednja dva dana provodim okružena slikama i izveštajima. Gledam u svoj raniji život i zaista imam utisak da sam pregurala sve. Novi život koji sam stvorila nakon bega od Drejka, dao mi je mir i sigurnost, ali ovaj drugi život ovde... doneo mi je mnogo više. Ljubav ne tražiš, ona se jednostavno dogodi. Zato gledam i planiram da Drejku zadam završni udarac. Ako sam nekad bila kukavica, više nisam. I više nisam sama. Upravo to mi govori čovek pored mene.
On me voli. Upravo mi je rekao.

"Moram ti ispričati. Želim sve da znaš."

"Pročitao sam Ema."

Leon me čak nije ni poljubio. Naša ljubavna izjava samo je propraćena jednostavnim poljupcem u čelo. Želela sam da sledeći put kad se to desi, apsolutno ništa ne stoji između nas.

"Znam, ali ipak ne znaš sve. Upoznala sam Drejka na fakultetu. Dolazio je sa svojim jedinicom i držao predavanja o bezbednosti u saobraćaju. Bio je stariji od mene, a samim tim što je bio najmlađi saobraćajni inspektor činilo ga je primamljivim. Sve je bilo idealno u početku. Počeli smo da se viđamo, taman u to vreme umro nam je tata i on nam se našao. Bio je non stop uz mene, završavao posao, mogla sam u svemu da se oslonim na njega. Bilo je tako lepo Leone...o Bože"

Kad se samo prisetim. Nisam mogla da naslutim.

"Upoznala sam njegove roditelje i tad me zaprosio. Bila sam u oblacima. Želela sam sigurnost, da na nekog mogu da se oslonim pogovotu nakon tatine smrti kad je i Katarina ostala zbunjena. Kim je takođe bila van sebe. Drejk se pokazao i ja sam pristala. Sve je ličilo na bajku Leone. A bajke ne postoje. Tome nas uče od malena."

"O dušo, ti nisi kriva."

I dalje smo sedeli jedno pored drugog samo što smo sad bili okrenuti da se gledamo u oči, u Leonovim je besnela oluja.

"Znaš, verujem da sam ga volela. Udala sam se iz ljubavi, onako kako sam uvek zamišljala i sve je bilo dobro...do..."

"Polako Ema, ne moraš da žuriš."

Želim sve da izbacim iz sebe. Želim da njegov otrov konačno napusti moje telo.

"Moram. Prvi put došao je nervozan sa posla. Trebalo je da počnem da stažiram i samo sam želela da podelim lepe vesti sa njim a on? On se naljutio jer nisam napravila jelo koje je želeo, već sam po svome napravila ručak da ga iznenadim i da proslavimo. Tad je imao izliv besa, nije me udario već samo stiskao da su mi ruke i vrat bili dugo modri. Krenuli su da se nižu sitni udarci dok nije eskaliralo mojim pitanjem da li ima problem na poslu?"

"Skot."

"Ja sam se povukla u sebe i nakon nekog vremena skupila sam hrabrost da mu se suprotstavim i zatražim razvod. Tad me je prvi put pretukao. Ono baš baš."

"Ubiću ga Ema. Života mi."

Znala sam kako priča odmiče da će biti sve gore i gore.

"Da ne misliš da nisam pokušala. Išla sam u policiju, nosila izveštaje od doktora ali ništa nisam mogla. Imao je veze svuda. Njegovo lepo lice i reči kojima je baratao otvaralo mu je mnoga vrata. Zadnji put, želela sam samo da spasem živu glavu i pokupila sam plavu fasciklu koju je držao zaključanu. Samo sa njom imam šanse. Trebao mi je novi početak. Spakovala sam Katarinu i sebe, javila Kim da odlazim i otišla. Jednog dana dok je bio dežuran ona i ja smo pobegle iz Australije."

"O Ema, tako mi je žao, tako mi je jebeno žao zbog svega što si prošla."

"Bio je to dugačak put, nepoznat za obe. Bilo je teško naći mesto za praksu, školu za Katarinu i posao kojim ću nam sve to platiti. Kim je slala koliko može, nešto tatine ušteđevine takođe je pripalo meni. Drejku sam ostavila pismo da ga neću tužiti ako me ostavi na miru i čini se da se godinama pridržavao toga."

"Ništa nisi znala o njemu?"

"Znala sam. Imala sam drugarice koje je maltretirao. Trajalo je dok nije shvatio da mu je bolje da me pusti. Inače...ima devojku sad. Žali Bože..."

Leon je ustao i šetao. Znam šta sve ovo znači.

"Ako ti je ovo previše, razumeću. Slobodan si da odeš iako bih ja volela da ostaneš. Sa tobom se osećam sigurno. Ne znam zašto, od samog početka sve me vuče ka tebi. Nisam tražila, nisam želela a opet zaljubila sam se u tebe. I ne samo u tebe, volim sve tvoje."

"Ema."

Ustala sam i stala licem u lice sa njim. Volim kad me tako gleda. Čeznutljivo. Volim kad izgovori moje ime, a meni se stomak zaveže.

"Stvarno sam mislio što sam rekao. Volim te. Kajem se zbog svega što sam rekao, nadoknadiću svaku suzu i svaki tren što si provela u ponovnom prisećanju života sa tim skotom. I Ema, dajem ti obećanje da ću ga pronaći."

"Ne. Pusti ga. Ne daj da uništi ovo što imamo."

Sagnuo je glavu i poljubio me. Osetila sam kako me ljubi kao da sam lutka od porcelana, kao da se plaši da se ne razbijem. Ne, delovi se ponovo sastavljaju. On ih slaže.

"Leone, nedostajao si mi. Trebam te."

"Dušo i ja tebe trebam. Kao vazduh, kao Sunce, kao... Tako te jako trebam."

Lagano smo se razodevali. Lagano dodirivali. Sve je bilo lagano, intimno i blisko. Nismo žurili. Iako mi je telo tražilo, Leon je imao druge planove.

"Katarina je sa Demijem, odvešće je kod Lajle. Noć je samo naša."

Zaboravila sam na sve. Ovde u ovoj sobi, postojali smo samo nas dvoje. Bez maski, bez prošlosti, bez tereta. I taj osećaj nadmašio je sva moja očekivanja.

"Volim te Leone."

.......................

Noć je bila predivna, jutro još bolje. Iako se izležavamo, budni smo već dugo.

"Idem nazad na dvor. Obećaj da ćeš doći kasnije. Bela te se uželela."

"Hoću."

Pričao mi je kako se suočio sa Alisijom, kako je pričao sa Stefanosom, Penelopom i Demetriosom. Takođe, pomenuo je mlađe sestre koje ne pričaju sa njim zbog mene. Prijalo mi je da čujem, grejalo mi se srce svakog trena sve više i više.

"Večeras ćemo reći porodici da smo zajedno. Ema, želim da to bude zvanično."

Nasmejala sam se. Bože, ovo se stvarno događa. Od dna, do vrha, puno stepenica je potrebno da se prođe ali vredi. Juče sam plakala, a danas se smejem od sreće.

"U redu. I ja želim."

Poljubio me i krenula sam da se spremam za posao. Kako sam juče jedva otišla, danas se spremam sa elanom.

"Uzeću Sandra nakratko. Možeš li sama?"

"Leone, do posla je dve ulice. Ne preteruj."

Poljubio me još jednom i otišao. Kako je lep dan danas. Razmišljam o prošloj noći i kako čovek kad se otvori postane lakši i lakše diše. Skrivamo iz najbolje namere a istina je oduvek bila jedino merilo života.

"Tebe je nemoguće otarasiti se."

Čula sam čim sam zatvorila vrata. A potom sam osetila udarac.