Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️

"Kad prošlost zakuca"

Emanuela

Još ne mogu da verujem da je Katarina sa mnom. Još i više da su me preselili bez previše pompe. Bar što se tiče kralja i kraljice, dok su Leon i njegove sestre bile tužne i sve činile da ne odem. Morala sam.

"Toliko se sve brzo desilo. Kad si pitala da dođem, nisam mislila da ćeš se pojaviti sutradan i to privatnim avionom."

Katarina je još bila pod utiskom. Naravno, nikad se nije vozila u takvom luksuzu.

"Pa ovde se stvari brzo rešavaju. Šta da ti kažem..."

Sretna sam što je sa mnom, iako se bojim zbog razloga zašto je tu. Ponovo mi to radi, uvlači mi strah u kosti.

"Izvini Kati."

"Zbog čega?"

"Zbog Drejka."

"Hej Ema, ja nisam više mala devojčica. Znam da se branim, a i nisam bila sama. Ne brini više. Dobro je to što on ne zna gde si. A kad smo kod toga, moram da se javim Kim."

Naravno, kakva je takva je, godinama je bila uz nas. Katarina ima lepe uspomene, ne mogu joj to oduzeti.

"Naravno. Brinuće."

"Zvaću je kasnije na kameru. I da čujem, hoću sve da znam šta se ovde dešava?"

Katarina i ja smo oduvek delile tajne. Bar od onda kad je odrasla i shvatila kakav je svet oko nas. Zato joj i sada pričam. Zato joj i sad otvaram dušu.

"Zaljubila sam se."

Dođavola i ta istina.

"Opa!"

"Aha. U princa."

Evo još jedne.

Nastavila sam da pričam od prvog susreta Leona i mene, od kluba gde sam ga otkačila pa sve do susreta u vrtu gde sam ga takoreći odbila.

"Vau, sve se to dešavalo za ovih mesec i nešto? Pa tebe je seko strefilo ono baš, baš."

Klimnula sam jer nije bilo svrhe poricati. I znala sam da će tako biti. Previše mi se sviđa da emocije ne budu uključene.

"Bojim se Kati. Svega. Bojim se jer on ima titulu a ja sam obična smrtnica. Bojim se jer ima tu ludu žensku koja mu diše za vratom. Bojim se jer sam taman izgradila novi život. Bojim se da se sve to ne sruši."

"Ti si borac Ema. Ako ti se on sviđa, bori se. Razumem zašto si otišla iz palate, ali ovako zašto ne?"

"Ne mogu da verujem da mi se ovo desilo. Kada sam pristala na posao, mislila sam da je dobro jer ću se skloniti daleko. Nisam ni pomišljala da ću naći muškarca iz snova, posao iz snova pa i porodicu iz snova. Jebote!"

Obično kad sam nervozna šetkam levo desno i grickam nokte. Sad mi ni to ne pomaže.

"Smiri se. Diši duboko. Samo si se prestrašila svojih osećanja, sve je u redu."

Sela je pored mene i zagrlila me.

"Čini mi se pre da sam odlepila. Hvala ti Kati. Ja bih trebalo tebe da tešim, a ne obrnuto."

"Sestre za to služe. Hajde da raspakujemo još ove dve kutije."

Nešto što uspele da sredimo, nešto tek treba. Ovaj stan je bio mali ali lepo skockan. Za Katarinu i mene sasvim dovoljan. Svidela mi se palata i njena okolina, zelenilo, vrt, sve. Ali ovo je ipak grad. Zgrada u kojoj živimo nije na prometnom mestu a blizu je bolnice. Lepo i korisno.

"Hoćeš da nam spremim toplu čokoladu?"

"Naravno. Volim kako je praviš."

Ovo me podseća na momente kad je Katarina bila mala. Na one kod kuće zajedno sa tatom. Krenula sam ka kuhinji kad sam začula da neko kuca.