Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️

"Želja"

Leon

"Fali mi seks."

Ni sa kim ovo ne bih podelio, osim sa bratom koji je već bio u mojoj koži.

"Šta?"

"Jesi gluv? Seks, fali mi da jebem nekog."

"Molim te, zapuši uši bebi, da ne mora od malih nogu da sluša ovakve stvari."

Hteo sam da siđem u podrum i udaram džak. Bilo je potrebno da se izduvam. Sve dok mi Alisija nije dala Belu, jer je ona otišla kod manikira. Šta će jebote njoj manikir i frizura kad nigde ne ide?!
Hteo sam preko vreće da izbacim frustraciju a pogotovu onu seksualnu koja se kumulirala u meni otkad sam poljubio Emu.

"Šta je? Frka ti je?"

"Stef, ja sam zdrav čovek sa apetitom. Ti bi to trebalo da razumeš!"

"Razumem te brate. Mogu ti reći da imaš tri opcije."

"Tri? Pa daj da čujem."

Na kraju smo završili u podrumu, ja sa Belom koju sam smestio u nosiljku ali je nisam napuštao. A Stefanos se spremao da se zagreva, sam.

"Prvo, možeš da drkaš. Nije nešto, ali je kratkotrajno zadovoljstvo. Drugo, možeš da pitaš majku tvoje ćerke, koja bi dok trepneš raširila noge za tebe..."

"Daj, ne seri..."

"I treće, možeš da uzmeš jedan slobodan dan, odletiš u London i vidiš šta se nudi u klubu."

Da, baš mi to treba, da me neko vidi kako ulazim u stričev i tatin seks klub. Tek skoro sam i saznao kakav fetiš imaju moji rođaci, pa osim očeva, još i naše majke... Bio sam tamo samo jednom i to više iz znatiželje, no nisam ga praktikovao. Još...

"Ti nisi normalan."

"Što? Dao sam ti više mogućnosti. O da, ima i četvrta."

"Ma jeli?"

Bela je zaspala, pa sam je namestio tako da je uvek vidim. Potom sam krenuo da se i sam spremam za sparingovanje.

"Da, da, nađi žensku za seks."

"Molim?"

"Pa u tvojoj situaciji ženidba ne dolazi u obzir, tako da ne mogu da ti predložim da nađeš ženu, iako bi to bilo napametnije."

"Stefanos!"

Počeli smo da skačemo, pomalo udaramo, ispitujemo jedan drugog. On je ipak profesionalac, a ja amater. Znam samo da udaram, ništa više.

"Nema šanse. Niti jedna devojka ne bi mogla ovde mirno da uđe, a da je prvo Alisija ne pojede."

"Možda je ona već ovde."

Ne verujem. Jebeno mislim na Emu otkad sam je poljubio. Sav nagon mi se slio u kurac i džabe beba koja je bila između nas, želeo sam da je skinem, da je diram, da...jebiga...

"Praviću se da nisam čuo."

"Aha, sviđa ti se. Lepo kaže Peni..."

Ako počnu da se petljaju, neće biti dobro. Saznaće moji roditelji pa Maks i Rebeka, na kraju Alisija i ništa dobro ne bi izašlo iz tog. A tako je silno želim.

"Ona samo radi svoj posao."

E seri, seri Leone.

"Niko ne spori, super je cura. Samo Peni kaže da ste vas dvoje baš jedno za drugo, a ja joj verujem. Tako da...eto...ona ti je blizu. Niko ne bi znao Leone."

Udario sam ga malo jače.

"Kurac ne bi znao. Samim tim što ovde pričamo, a pominješ Peni, govori da sam već u govnima. Stef, ne mešajte Emu u ovo."

Ne više nego što sam je sam umešao. Ima nešto u njoj. To što me poteralo one noći u klubu, to što me vuče svaki put kad je vidim i kad provodim vreme sa njom.

"Gle Leone, znam da je ovo sve stres za tebe. Razumem te brate. Samo, kad uzmeš Belu, možeš da odvedeš Emu u svoj apartman. Pa jebemu, ljudi se jebu i kad imaju bebe. Samo je uspavaj i navali."

Da, kao da je tako lako... Navali...

.......................

Nisam mogao da prestanem da mislim na Emu, a nisam mogao da prestanem da smišljam planove.

"Hej"

"Hej ti. Kako je bilo danas?"

Ema je bila danas prvi put u bolnici. Rebeka je odvela rano ujutru i ceo dan je nisam video. Bolje po mene, jer upravo evo sad imam želju da je opet poljubim, a ne mogu jer smo u vrtu.

"Predivno. Puna sam utisaka. Tvoja strina je divna žena i jako sposobna doktorka."

"Jeste."

Pričao sam o bolnici a sve vreme sam gledao u njene usne. Polako sam je povlačio dublje u vrt, tamo gde sam znao da nema kamera.

"Leone..."

O ne. Počinje.

"A ne. Nećeš reći da je poljubac bio greška. Nema jebene šanse."

"Zašto ne?"

Povukao sam je ispod jednog drveta nalik na palmi. Odlično jer zaklanja od pogleda. Baš što mi sad treba.

"Zato što je bio samo prvi."

"Ne mogu. Shvati me. Previše je toga u igri."

"Znam. Misliš li da ja želim ovo ovde? Jebote suzdržavam se da ti noću ne dođem u sobu."

"Ne Leone, ne smeš."

Stavila mi je prste na usta. Ne mogu više, želja mi se opet razlije telom. Naslonim je drvo pa gladno poljubim. Da, ja sam čovek od akcije i radim sve smišljeno, a u slučaju Eme sve pada u vodu. Ljubiti je izaziva buru u meni. Ruke počinju da mi lutaju prvo njenim rukama gore dve do vrata, a potom povratno dole preko struka pa nazad do zadnjice. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da je napred dodirnem. Ovako zadovoljavam se samo poljupcima koji su sve samo ne dovoljni.

"Tako si mekana i slatka."

"Mmm"

Da, lakše mi je kad znam da nisam jedini u agoniji. I Ema, ma koliko se odupire, takođe zapada u požar koji se rasplamsava.

"Ne. Moramo stati."

"Znam."

Naslonio sam čelo na njeno i duboko disao. Još uvek nisam spreman da je pustim, a moram. Neko može naići.

"Leone, Ema!"

Dobro da je to moja sestra.

"Gde ste?"

"Lajla, polako. Pokazivao sam Emi babino cveće."

O Bože Gospode...

"Da, da, kako da ne. Imam super vesti. Maks je objavio da stižu Kam i Elena sa Demijem."

Stiže cela dinastija.

"Da. Ema upoznaćeš naše rođake. Dolaze Ris i Lori sa Aurorom i Arijelom. Naša Rora je prava princeza. Znaš li šta to znači?"

Ona je samo belo gledala u Lajlu.

"Biće organizovana svečana večera na kojoj će Bela biti priznata u porodicu."

"Polako Laj, ti kad god dođeš bombarduješ sa sto informacija."

"Ja ću se povući. Nemam više obaveza pa ću ranije leći."

Priznavanje Izabele za moju zakonitu ćerku znači da će Alisija biti pored mene. Znači usranu večeru na kojoj Ema neće moći da bude moja pratilja.

"Laku noć Ema. Odmori od uzbuđenja, do narednog puta."

Namignuo sam joj dajući do znanja da ću je itekako ljubiti makar i tajno.

"Kakvog puta?"

"Sestrice, otpratiću te do sobe."

"Hvala ti bato. Jedva čekam da svi dođu."

O da. I ja jedva čekam, ali se i jebeno pribojavam.

💜💜💜🍀🍀🍀💣💣💣