Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️

"Strast"

Emanuela

Još ne mogu da poverujem da se ovo dešava. Pre toga nisam mogla da shvatim koliko sam izigrana. Kada mi je Aurora prišla uplašila sam se. Kao lekar kroz glavu su mi prošla razna scenarija i dijagnoze. I naravno da sam krenula za njom. A ona? Bila je samo posrednik. Umesto da idemo ka mojim ili njenim odajama, ona me je vodila napolje.

"Izvini za ovo. Ti nikad ne bi pristala da te pitao."

"O čemu pričaš?"

"Daj Ema, sviđaš se Leonu. I on se tebi sviđa."

"Ne..."

"Tvoja tajna je sigurna sa mnom, ne brini."

"Aurora...gde idemo?"

"U hangar. Ti, draga moja, ideš na jedno uzbudljivo putovanje sa mojim bratom. Opusti se. Baj, Baj."

I sad čekam da sletimo. Uzbuđena sam, uplašena i ko zna šta još.

"Vodim te na specijalno mesto."

"Ema, ovde si sigurna. Oko tebe su osobe od poverenja, nemoj više da paničiš. Možeš li da mi obećaš da ćeš se večeras opustiti? Želim da uživam u tebi."

Ne znam da li ću ikad više doći do stadijuma da budem sto posto opuštena. Ne znam da li ću moći da kročim u nepoznato, a da se ne osvrćem.

"Pokušaću. Reci mi, gde me to vodiš?"

"Strpljenja dušo. Slećemo."

Njih troje su tako dobro organizovani. Skoro da nisam osetila sletanje, izlazak iz aviona, ulazak u auto i pokret. I već eto, na ulasku sam u zgradu koja po spoljašnjem izgledu ne liči ni na šta. Totalno je bezlična.

"Idemo Ema."

Izašao je i otvorio mi vrata. Poljubio me u obraz i znam da to radi da me opusti. Ali kako da se opustim? Pojma nemam gde smo? Mislim, provalila sam da smo u Londonu ali ova zgrada? Nemam pojma šta je.

"Očekuj neočekivano."

Izvadio je karticu i provukao je. Nigde nije bilo obezbeđenja, hodnici su bili mračni i prazni. Čoveče, ubiće me ovde i baciti moje telo...

"Ema, Ema, šta ću sa tobom?"

"Šta?"

Naglo je stao i nabio me na zid, odjednom.

"Ovo ovde je ono što nam treba. Uzbuđenje, olakšanje, strast..."

Nisam stigla ni da klimnem, a kamoli progovorim kad je navalio na mene. O da, ovo je bila strast, čista i sirova. Ovo nisu bili poljupci koje smo razmenili u palati, ovo je bilo nešto više, nešto intenzivnije.

"Sad ću te samo malo zagrejati, a potom ti pokazati gde smo. Ostatak sledi kasnije."

Ništa nisam razumela, a ne znam ni zašto priča jer kad me ovako ljubi teško da mogu da rezonujem išta osim dodira usana, jezika i ruku. Ovo nikada nisam doživela.

"Idemo, dosta je."

Tek kad smo prošli hodnikom počele su da se nižu sobe i neobične prostorije.
Leon me je vukao kao da je tačno znao gde ide. I nekako sam se plašila da zna.

"E tako, prvo ovde."

BAM! Eksplodiralo mi je pred očima. Pa ovo je seks klub. Auuuu.

"Gde si me ovo doveo?"

"Ovo je moje."

"Tvoje? Kako tvoje?"

Još uvek nisam mogla da odvojim pogled sa scene. Polugoli, goli ljudi su plesali na pozornici a publika je zaneseno gledala. Neki su se i u publici dirali i ljubili. Jebote!