"Epilog"

3.1K 306 77
                                    

Emanuela

Godinu dana kasnije

Rajsko ostrvo

Bože, da li je moguće?

"Mama, mama"

"Hej Belice, probudila si se."

Od šoka i nervoze nisam ni primetila kad je Bela izašla iz svog kreveta. Sedim u ljuljašci, gledam more i premotavam film u glavi. Kad? Kad? Kad?

"Da, da, gjadna sam."

"I to ćemo da sredimo."

Radost i sreća koju osećam kad prigrlim malenu ne može se rečima opisati. Još i više kad je umesto Ema rekla mama. Nisam tražila od nje, ni od Leona. A dobila sam, porodicu, prijatelje, dečka i maleno biće. Iako nije moja, Belu sam zvala svojom. Njena majka ne zaslužuje tu titulu. Ona je samo inkubator bila.

"Hej devojke!"

"Peni, Peni, mama pjakaja"

Uh, malena, malena...

Ovde smo došli sa Stefom i Peni na dugački odmor. Uzela sam slobodno u bolnici i nagovorila Leona da dođemo i uživamo. Otkad se vratio letenju slabije ga viđam.

"Šta? Zašto?"

"Bela, idi igraj se u pesku dok mama spremi užinu. Može?"

"Da, da, da"

Koje dete ne voli more i vodu?

"Peni...uh..."

"Kaži, šta te muči? Zašto si plakala ovde u ovom raju?"

"Trudna sam!"

"Šta?"

"Da, uradila sam test. A nisam ni udata! Nisam završila specijalizaciju, nismo pričali o novoj bebi!!!"

Sekla sam voće dok me je Peni gledala i smejala se. Ja sam u muci a ona se smeje.

"Šta? Odlepila sam."

"Aha vidim. I ne znam šta je tako strašno. Evo da ti olakšam."

"Baš da čujem."

"I ja sam trudna. Čekala sam ovo putovanje pa da saopštim Stivenu a ono prvo sam rekla tebi. Eto vidiš."

"Trudna si! O Bože, pa to je divno! Mislim, za tebe je divno."

Počela sam da plačem, ah ti jebeni hormoni. Njih dvoje pokušavaju dugo a Leon i ja... Bože, Leon je, kao i njegov otac, plodna zemlja izgleda.

"Hej Ema, kakve su to gluposti?"

Naravno da želim decu sa njim, samo Bela je još mala a mi, osim što se nismo venčali, nismo pričali o tome.

"Nisu gluposti. Biću kao ona ludača. Uhvati frajera na bebu. I šta će Rebeka misliti o meni, da sam neprofesionalna?"

"Bože Gospode, tebe baš drma ovo. Hajde da ti nešto kažem. Leon te obožava, niste se venčali pa šta, pitanje je samo dana! Nisi njega uhvatila na bebu, već na to kakva si osoba sa njim, sa njegovom ćerkom a bogami i porodicom. A Rebeka će biti van sebe jer će postati i sama baka pa ti neće ništa reći. Za sve ima vremena, završićeš specijalizuciju kasnije."

"Tako je lako?"

"Tako. Evo Stiven i ja smo venčani, koliko već? Više od tri godine, ja ne radim ništa već ga pratim svuda gde ide i ne brinem zbog toga."

"Hvala ti."

"Mama"

"Hajde Bela gotovo je."

Dok je devojčica prolazila Peni me zagrlila.

"Kaži mu, videćeš odlepiće od sreće. Sazreo je naš Leon. Sve će biti dobro. Ja sam odoh da nađem svog muža."

Poljubila me u obraz, a potom Belu i otišla.

Da li je zaista sa pravom osobom sve lako? Pravim li frku tamo gde je nema? Eee uskoro ću saznati.

Uveče kad se Leon vratio iz ribarenja sa Arijelom, Bela već spava a ja sam na iglama.

"Hej ljubavi, zaspala je?"

"Jeste. Danas je mnogo plivala i umorila se."

Priđe mi i zagrli me. Kad uroni nosem u moju kosu, pojačam zagrljaj.

"Nedostajao si mi danas."

"I ti meni. Iako sam uživao sa braćom, ovde sa vama je najlepše."

Sve će biti dobro.

"Leone, moram nešto da ti kažem. Ali prvo da te pitam? Zašto se nismo još venčali?"

Odaljila sam se i otišla da pronađem test. Sakrila sam ga od same sebe. Možda se tako pretvaram da se nije dogodilo.

"Nisam hteo da te požurujem. Znaš da ja to želim više od svega. Ema, samo reci i biće."

Znam. Ja sam rekla da sačekamo malo. Bilo mi je svega previše. O da, imam ja prsten na ruci. Onog dana kad sam izašla iz bolnice, doveo me je u palatu, smestio u svoj stan i dao mi prsten. To je bilo obećanje. Zajedno smo se obećali jedno drugom.

"Ti znaš da te volim. I Belu volim kao da je moja.."

"O jebote šta se dešava? Jesi li bolesna!"

Pa da. Ja koja umem da ljudima, sada sam se spetljala načisto. Reči su presušile.

"Nisam. O Bože, Leone...trudna sam."

U ruci držim test, moguće da ću ga slomiti koliko stežem.

"Znam."

Šta? Šta on to govori?

"Znam dušo, za to treba dvoje. Mislim u ovom slučaju, samo ja."

"O Bože, ubiću te. Umrla sam od straha, od svega. Brinula sam, mislila da je prebrzo, a ti..."

Privukao me je na grudi, pa mi podigao bradu.

"Volim te toliko da boli. Dok Bela i ti niste ušetale u moj život nisam znao da želim život kakav imaju moj otac i majka. Tebe, jednu ženu i puno dece."

"O Leone, to je tako divno. Volim i ja tebe. I samo da znaš, moramo odmah da se venčamo. Neću našu bebu roditi u grehu."

Poljubio me je duboko poljupcem koji briše svaki strah, svaku negativnu misao. Ponekad, neke stepenice su u redu da se preskoče sve dok je nagrada na vrhu vredna žrtve.
Nisam znala šta mi život donosi kad sam pristala na posao pedijatra. Možda je sve počelo čudno, netipično i brzo ali danas je sve kako treba.

Naslonio je čelo na moje i spustio ruke na moj stomak.

"Emanuela Aleksandra"

"Da?"

"Ti si moja princeza, zapamti to."

Moj je život postao bajka.

👑KRAJ DRUGOG DELA👑

📝Došli smo do kraja i druge priče. Hvala što ste svakodnevno bile tu, komentarisale, uzdisale i nadam se, uživale. Za sad to je to što se tiče dinastije ali biće još dva dela. U planu su Demi-Neodlučni princ i Arijel-Neodoljivi princ 👑 Logično je da i naslednika bude četiri, kao i Prinčeva😘

📝Što se tiče narednog perioda sledi pauza dok me ne "opali" inspiracija za nešto 😎😂

📝Šta nam drugo preostaje nego da u ovom ludom svetu verujemo u bajke ❤️💜 makar i ovako💚💚

📝Do naredne priče puno poljubaca 😘

Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️Donde viven las historias. Descúbrelo ahora