Prisoner

Please,don't leave us.

Sve to mi je nekako cudno.Cudno se ponasao,kao da nesto krije.
Vratila sam se u krevet i nakon par minuta utonula u san.
......
Nakon sto sam se probudila,nahranila Jaxona i obavila sve sto sam trebala sisla sam u kuhinju.Jason se jos uvjek nije vratio.
"Rayn?"rekla sam sjedajuci na za sank gdje su vec bili Madison i on."Da li znas gdje je Jason?"
Cim sam to izgovorila,zagrcnuo se kafom.Poceo je da kaslje.
"Ja..ovaj...ja nista ne znam!"
"Rayn?"
"Ne znam!Sigurno ima neku misiju."
"Kakvu misiju?"
"Ne znam."
"Kad se vraca?"
"U kurac Anabell!Ne znam nista."
"Zao mi je,samo sam htjela znati."
"Znam,izvini.Samo zapamti da...sada imas Jaxona.Moras paziti na njega.Boriti se.On ima samo tebe i nas."
"I nas?A Jason?"
Samo je spustio glavu i izasao iz sobe.
"Rayn!"krenula sam za njim ali me Madison uhvatila za ruku.
"Pusti ga.Tesko mu je."
"Ali zasto?Sta se desava?"rekla sam sjedajuci na stolicu.
"Ne znam,ali je nesto veliko.Rayn mi je jutros rekao da moramo da ti pomognemo i budemo uz tebe,a Jas-"prekinula se u pola rjeci i pognula glavu.
"Jason?Sta sa njim?!?Reci mi!"lagano sam je protresla.
"Ok,ok.Jason mi je sinoc prije nego sto je otisao rekao da ti pomognem i da budem uz tebe.A poslje sam cula dio njegovog i Raynovog razgovora.Jason mu je rekao da te cuva,i da nas sve voli.Poslje mu je promrmljao nesto u vezi Jaxona ali to nisam cula."
Brzo sam ustala i otrcala u sobu.Otvorila sam nas orman.Jasonova strana je bila prazna osim par majica.Odnjeo je i patike,i kofer sa oruzjem.
Nagnula sam se na zid i skliznula na pod.Pocela sam da placem.
Ostavio me,Ostavio je i mene i Jaxona.Sve je uzeo i jednostavno otisao.
"Ana!"Madison je sjela pored mene i zagrlila me."Bit ce uredu."
"Ne!Ostavio nas je!"
"ŠŠŠŠ"Jos jace me je zagrlila."Imas nas sve ce biti ok."
"Jaxon.On je tako mali.Kako je to mogao uraditi?!"jos jace sam pocela da placem na posmisao da ce Jaxon odrastati bez oca.

Sve to mi je nekako cudno.Cudno se ponasao,kao da nesto krije.
Vratila sam se u krevet i nakon par minuta utonula u san.
......
Nakon sto sam se probudila,nahranila Jxona i obavila sve sto sam trebala sisla sam u kuhinju.Jason se jos uvjek nije vratio.
"Rayn?"rekla sam sjedajuci na za sank gdje su vec bili Madison i on."Da li znas gdje je Jason?"
Cim sam to izgovorila,zagrcnuo se kafom.Poceo je da kaslje.
"Ja..ovaj...ja nista ne znam!"
"Rayn?"
"Ne znam!Sigurno ima neku misiju."
"Kakvu misiju?"
"Ne znam."
"Kad se vraca?"
"U kurac Anabell!Ne znam nista."
"Zao mi je,samo sam htjela znati."
"Znam,izvini.Samo zapamti da...sada imas Jaxona.Moras paziti na njega.Boriti se.On ima samo tebe i nas."
"I nas?A Jason?"
Samo je spustio glavu i izasao iz sobe.
"Rayn!"krenula sam za njim ali me Madison uhvatila za ruku.
"Pusti ga.Tesko mu je."
"Ali zasto?Sta se desava?"rekla sam sjedajuci na stolicu.
"Ne znam,ali je nesto veliko.Rayn mi je jutros rekao da moramo da ti pomognemo i budemo uz tebe,a Jas-"prekinula se u pola rjeci i pognula glavu.
"Jason?Sta sa njim?!?Reci!"lagano sam je protresla.
"Ok,ok.Jason mi je sinoc prije nego sto je otisao rekao da ti pomognem i da budem uz tebe.A poslje sam cula dio njegovog i Raynovog razgovora.Jason mu je rekao da te cuva,i da nas sve voli.Poslje mu je promrmljao nesto u vezi Jaxona ali to nisam cula."
Brzo sam ustala i otrcala u sobu.Otvorila sam nas orman.Jasonova strana je bila prazna osim par majica.Odnjeo je i patike,i kofer sa oruzjem.
Nagnula sam se na zid i skliznula na pod.Pocela sam da placem.
Ostavio me,Ostavio je i mene i Jaxona.Sve je uzeo i jednostavno otisao.
"Ana!"Madison je sjela pored mene i zagrlila me."Bit ce uredu."
"Ne!Ostavio nas je!"
"ŠŠŠŠ"Jos jace me je zagrlila."Imas nas sve ce biti ok."
"Jaxon.On je tako mali.Kako je to mogao uraditi?!"jos jace sam pocela da placem na posmisao da ce Jaxon odrastati bez oca.
Please,don't leave us.