Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Vraćam se

Adrijana me zove.
Javljam se.
"Halo?"
"Ćao, Nina, ja sam."
"Hej, ćao. Kako si?"
"Super... Ti?"
"Dobro... Gde je Patrik?"
"Ne znam... Nisam ga videla još od sinoć. Flaša vina koju je mama dobila za rođendan pre dva dana sada je prazna. A ja to nisam pila."
Zastala je na trenutak.
"Nina, hoćeš li da se vratiš? Molim te?"
"Ne znam..."
"Duhovi su nestali, neće se više vraćati. Vrati se ti."
"Razmisliću."

***

Razmišljala sam. Puno. Narednih nedelju dana samo sam o tome mislila. Da li da se vratim? Šta bih tamo radila? Kako mogu da budem sigurna da me Patrik još uvek želi? Posle mnogo razgovora sa sobom, odlučila sam: vratiću se.

Bilo je teško pregovarati s roditeljima.
"Ne!" rekla je moja majka kada sam im rekla da hoću da se vratim. "Ne dolazi u obzir!"
"Zašto? Neću se vratiti u staru kuću!"
Sela je. "Ne možeš. Kako da znam da li si dobro?"
"Sve će biti u redu."
"Kako si tako sigurna? Ako se opet nešto desi..." Prekrila je lice rukama.
"Neće se ništa desiti. Obećavam."
"Ako si sigurna..." rekao je otac. "Kupićemo ti stan tamo i avionsku kartu... Ali, pazi se. Moraš da budeš odgovorna."

"Hvala vam..." rekla sam
"Hoćeš li tamo da upišeš i fakultet?" pitao me je otac
Klimnula sam glavom. "Hoću."
"Pa dobro onda."
Otišla sam u sobu i pozvala Adrijanu.
"Adrijana, vraćam se." rekla sam čim je podigla slušalicu.
Prvo je ćutala a onda viknula: "Omojbože! Ne šališ se, zar ne?!"
"Ozbiljna sam."
"Kada?"
"Otac će mi sad kupiti avionsku kartu, tako da ću sutra najverovatnije krenuti."
"Jedva čekam da te vidim!!"
"I ja tebe... Izvini, moram da idem da se pakujem."
"Okej, vidimo se!"
Posle toga sam pozvala Silviju čija je reakcija bila slična.

Sela sam na krevet osećajući se jako nervozno. Tek sam sad shvatila da ću uskoro stvarno videti Patrika. Uplašila sam se.
Da ne bih razmišljala o tome, uzela sam telefon i pozvala Katarinu da joj javim da odlazim.
"Halo?"
"Nina, ti si?" rekla je na ruskom.
"Da... Katarina, imam nešto da ti kažem... Sutra se vraćam kući."
"Kući?"
"Da... Moram da vidim Patrika..."
"Jao, Nina... Znači ideš?"
"Da..."
"O, bože... Baš ćeš mi nedostajati!"
"I ti ćeš meni!"
"Nema veze, nadam se da ćeš se pomiriti s Patrikom! Dolaziću da te posetim!"
"Hvala ti, Katarina!"
"Želim ti puno sreće!"
"Hvala, trebaće mi.."

***

Oprostila sam se sa svima i spakovala se.
Moj otac mi je odmah kupio stan ( "Kako tako brzo?", pitala sam. Namignuo mi je.).
Zagrlila sam mamu. "Ne brini, javljaću ti se stalno."
"Naravno da hoćeš. Moraš."
Zagrlila sam i tatu. "Vidimo se", rekao je. "Čuvaj se."
"Hoću, i vi se čuvajte..."
Uzela sam dva kofera koja sam ponela i krenula ka aerodromu.

Ceo let sam prespavala. Bila sam preumorna a i spavanje mi je pomoglo da ne razmišljam o Patriku.
Kada smo stigli izašla sam i videla dve devojke. Adrijana i Silvija.
Adrijana je nosila crnu suknju do kolena, bele cipele s visokom potpeticom i majicu iste boje bez rukava.
Silvija je nosila kožnu jaknu i crne kožne pantalone i čizme.
Adrijana se okrenula i ugledala me. Tresnula je Silviju po ruci i pokazala na mene.
"O.MOJ.BOŽE." rekla je Silvija
"Nina!" vrisnula je Adrijana
Pritrčale su i zagrlile me.
"Kako si nam nedostajala!"
"I vi ste meni!"
Pomerile su se i Adrijana je rekla: "Znaš šta? Naučila sam da vozim!"
"Stvarno? Super!"
"Da, ali još uvek nemam svoj auto, vozim samo Patrikov..."
"On zna da si došla po mene?" pitala sam
"Da... Rekla sam mu, ali nije ništa odgovorio. Možda me nije ni čuo, a ako me je čuo verovatno će zaboraviti. On ne prestaje da pije! Ne znam šta da radim..."
"Hajde da pričamo o tome dok vozimo Ninu kući, može?" predložila je Silvija
Složile smo se i ubacile nas i kofere u auto.

-----------------------
Ćao!
Nadam se da vam se sviđa! Kliknite VOTE i komentarišite :))

xoxo, Gossip girl