Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Pomoći će nam

Pesma: Avril Lavigne - Hello heartache
______________________

"Izgleda da se Nikolija plaši", rekao je.

"Naravno da se ne plašim", rekla sam. "Plašiš li se ti? Ne vidim te među ostalima."

Pružila sam mu ruku. "Dokaži da se ne plašiš."

"Sve za tebe", rekao je, uzeo me za ruku i otišli smo kod Adrijane da zapečatimo svoju sudbinu.

"Nina!" viknula je Silvija kad sam otvorila oči. Na trenutak sam zaboravila gde sam. Ni šta tražim ovde.

Uspravila sam se prepoznala dnevnu sobu Ketrin Vilson. Koliko je vremena prošlo?

"Jesi li dobro?" pitao me je Patrik a ja sam ga uhvatila za ruku.

"Šta ti se desilo?" pitala je Adrijana

"Šta se ovo, dođavola, upravo dogodilo?" pitao je Brajan zblanutog pogleda.

"Ne znam..." rekla sam. "Mislim da sam sanjala ono veče kad smo prizivali duhove, ono kad sam pružila Patriku ruku da pođe sa mnom kod Adrijane..."

"Kad ste šta radili?" prekinuo me je Brajan a ja sam tek tada shvatila šta sam rekla. "Prizivali ste duhove? Da li ste vi normalni?"

"Silvija", progovorila je Ketrin. "Pitala si da li ima srećnog kraja. Brajan ih je prizivao s drugovima. Uspeli su, kod njih su duhovi nestali."

"Šta?" uzviknula je Silvija. "Kako?"

"Jednostavno su...nestali", odgovorio je Brajan zbunjeno.

"To nije moguće", rekao je Patrik još uvek me držeći za ruku. "Kod nas su se opet pojavili skoro."

"Niko nije rekao da je bilo lako", uzvratila je Ketrin. "Brajan je izgubio jednog druga i devojku koju je najviše voleo."

"O, bože", prošaputala je Silvija

"Mi smo izgubili Noru!" viknula je Adrijana. "Nina je izgubila brata! Izvinite, ali ni nama nije bilo baš lako."

Brajan je seo. "Niste to smeli da radite."

"Sad je kasno za kajanje", rekla sam

"Pa, Brajane", rekla je Ketrin. "Sada kad znaš..."

"Pomoći ću im." Onda nas je sve pogledao. "Ako želite, naravno."

Pogledala sam Patrika koji je izgledao nesigurno. U očima mu se nije videla ljubomora, što sam očekivala, već je to bio pogled davljenika kome su javili da pomoć možda stiže, a možda i ne.

Silvija mu je prišla i pružila ruku. "Želim da nam pomogneš", rekla je a on je prihvatio njenu ruku.

***

"Umorna sam", rekla sam Patriku kasnije dok smo se vraćali kući.

"Spavaj onda. Probudiću te kad stignemo", rekao je

"Ne mogu da spavam."

"Zašto?"

Progutala sam knedlu. Veliku.

"Šta je bilo, Nina?" pitao me je i uhvatio za ruku.

"Sve mi se vraća." rekla sam. "Opet ne mogu da spavam u strahu od njih, i mnogo se plašim. Prošli put su bili Aleks i Nora, a ko će sada? Ne mogu više, Patriče. Osećam se tako slabo. Šta ako..." Uzdahnula sam. "Šta ako se tebi nešto dogodi? Ili Silviji i Adrijani..."

"Nina, ne znam šta će se desiti, ali nećemo im dozvoliti da još nekoga ubiju. Ja im to neću dozvoliti."

Okrenula sam se ka prozoru i gledala u razna svetla prelepog grada. Pao je mrak i to je bilo najlepše doba.

"Volim te", rekao je

"I ja tebe", uzvratila sam mu

Kada smo stali ispred mog stana pitala sam: "Možeš li da prespavaš kod mene? Treba mi društvo."

Klimnuo je glavom.

Ušli smo u stan kada je Patrikov telefon zazvonio.

Javio se i zaledio.

"Šta je bilo?" pitala sam kada je završio razgovor.

Izgledao je uznemireno i uplašeno.

"Adrijana i Silvija su sletele s puta."

___________________

Hello! Vratila sam se haha :D

Komentarišite i kliknite VOTE

xoxo, Gossip girl