Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

...noćas čuvaj me od smrti

Ne znam.
Ne znam ništa. Niko nije hteo ništa da mi kaže.

Probudila sam se. Oko mene je sve bilo belo. Mirisalo je na... na bolnicu.
Ja sam u bolnici. Šta se dogodilo?
Onda me je sve stiglo.
Duhovi... Patrik je... mrtav.
Jesam li opet poludela? Još jedan nervni slom? Gde su svi?
Onda je neko otvorio vrata.
Silvija i Brajan su ušli u sobu.
"Šta se, dođavola, desilo?", pitala sam ih i uspravila se. Tek sam sada primetila bolničku spavaćicu na sebi.
"Pala si i doživela neku vrstu potresa mozga", rekla je Silvija.
"Ali, sada bi trebalo da budeš okej", završio je Brajan.
Potres...?
"A Patrik?", upitala sam. "Jesu li ga... sahranili?"
Silvija se osmehnula. Patrik je mrtav, šta je tu smešno?
"Patrik je živ", rekao je Brajan. "Mislim da je Kendra tako želela da se iskupi za sve što je učinila."
Ali, ono što se desilo ne možemo promeniti... Pa, ne uvek.
To je ona rekla. Na to je mislila. Vratila ga je.
Nisam sanjala. Ništa od ovoga nije san.
"Gde je on?", jedva sam uspela da progovorim od sreće.
"Do malopre je bio ovde, sa tobom", rekla je Silvija.
"A duhovi?", upitala sam. "Nema ih više?"
Oboje su odmahnuli glavama.
Ne znam kako da opišem to što sam tada osetila. Možda jednostavno kao... Sloboda. Osećala sam se slobodnom, posle više od dve godine.
Vrata su se ponovo otvorila.
Patrik.
Bez ijedne ogrebotine.
Silvija i Brajan su me pogledali i izašli iz sobe. On je još uvek stajao nepomičan.
Ustala sam iz kreveta. Nisam mogla da poverujem.
"Mislila sam da si mrtav!", vrisnula sam i potrčala ka njemu i zagrlila ga najjače do sada. Zaplakala sam a on me je stegao.
"Mislila sam da te nikada više neću videti!"
"I ja sam mislio da tebe više neću videti", rekao je.
"Gotovo je", rekla sam mu. "Konačno je gotovo."

***

Nakon par dana sam izašla iz bolnice. Mojim roditeljima je javljeno šta se desilo, naravno, izbegnut je detaljčić o duhovima. Uglavnom, oni su došli i biće neko vreme kod mene.
Život je sada mnogo lepši i jednostavniji.
Pre par dana sam s Patrikom pronašla Kendrin grob i posetila ga. Ipak ga je vratila u život.

Želite da znate kako sam?
Nikad bolje! Osećam se fantastično.
I da, Silvija i Brajan su se smuvali!Preslatki su! Mada, Patrik stalno priča kako ih smaram, možda zato što to i jeste tačno, ali šta ću kad su divni?

Večeras me Patrik izvodi na večeru. Moji roditelji su saznali za nas i mogu da kažem da su jako naporni.

A za sve ostalo? Videćemo. Ne želim da budem zaglavljena u prošlosti, ali ne želim ni da brinem o budućnosti.

Nestali nisu nestali, otišli su samo...