Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Posle

"Droga za silovanje", rekla je Adrijana ujutru kad sam konačno došla sebi.

"Šta?", kriknula sam. Prespavala sam kod nje.

"Neko ti je podmetnuo."

"O, bože..."

Da li je moguće da me je neko drogirao?

"Gde je Patrik?" pitala sam

"Još uvek spava. Bio je budan skoro cele noći."

"Dođi dole", rekla je Adrijana. "Spremila sam doručak."

"Dolazim", rekla sam a ona je izašla. Ležala sam još par minuta a onda sam se obukla i sredila malo. A onda sam polako i tiho otvorila vrata Patrikove sobe. Zatekla sam ga kako mirno spava. Pa, nije bilo baš mirno, delovao je malo namršteno. Pitam se šta je sanjao...

Zatvorila sam vrata i sišla kod Adrijane.

"Ne mogu da verujem šta nam se dešava..." rekla sam dok sam sedala. "Kao da se sve ponavlja."

"Ne", rekla je odlučno. "Neće se ništa ponoviti."

"Šta je bilo s Katarinom i Nikolasom?"

"Otišli su sinoć kad su se uverili da si dobro." Uzdahnula je, pa nastavila: "Nikolas i Patrik su malo čudni..."

"Patrik je ljubomoran", rekla sam. "Mnogo. Bez razloga."

"Nina... Ne znam da li je baš bez razloga... Nikolas izgleda kao da mu se...sviđaš."

"Ne! Ne želim to. Mislim da si pogrešno shvatila. A i da je tako, ne zanima me. Ja volim Patrika."

"Znam, ali... Samo pazi da Patrik ne shvati ništa pogrešno."

Totalno sam je razumela. Patrik bi svakako sve mogao pogrešno da shvati.

"Nego", rekla je Adrijana. "Hoćeš li da pričam s Ketrin?"

"Ne znam... Pričaj, ali ne znam kako će nam pomoći. I sama je rekla da se duhova ne možemo otarasiti."

"Kada je to rekla?"

"Tokom našeg prvog susreta."

Nakon doručka sam morala da odem kući. Patrik je još uvek spavao, ali sam rekla Adrijani da me pozove kad se bude probudio.

Došla sam u svoj stan i istuširala se i presvukla. Onda sam legla i odspavala malo. Bila sam slomljena.

Odmah pošto sam se probudila dobila sam poruku od Adrijane da je Patrik budan. A onda sam ga pozvala.

"Jesi li dobro?" pitao je.

"Da." odgovorila sam. "Slušaj, da li si slobodan danas?"

Nasmejao se. "Ti to mene zoveš da izađemo?"

"Tako nekako. I, šta kažeš?"

"Hmm, čekaj da pogledam rokovnik." Pauza. "Da, slobodan sam. Kada?"

"Odmah?"

"Važi. Dolazim po tebe."

"Ne. Doći ću ja i šetaćemo. Molim te."

"Okej, čekam te."

Našminkala sam se i presvukla. I krenula.

***

"Prelepa si", rekao je i poljubio me.

"Gde je Adrijana?" pitala sam ga

"Unutra", odgovorio je i pokazao na kuću. "Hoćeš da je vidiš?"

"Ne, videla sam je jutros. Krećemo?"

"Hajde."

"Kako mi je ovo nedostajalo", rekla sam dok smo šetali.

"Šta?" pitao je

"Ovo... Mi. Ne znam kada sam te zadnji put videla a da se nešto nije desilo."

Uhvatio me je za ruku. "Obećavam da se danas neće ništa desiti. Ništa loše."

"Ne obećavaj ono što ne možeš da ispuniš."

"Ne brini."

Slučajno smo otišli u onaj park gde je sve počelo.

"Sećaš se?" pitala sam ga. Nasmejao se.

"Vrlo dobro", odgovorio mi je.

"To je bio početak. Početak svega", rekla sam i uzdahnula. Stvarno sam se trudila da na zaplačem.

"Aleks mi nije dozvoljavao da budem s tobom." Šta je, dođavola, meni?

"Znam... Možda je bio u pravu."

"Ne kvari, molim te, nemoj da pokvariš." Izgleda da ću ja biti ta koja će pokvariti.

"Znaš, nedavno mi se nešto desilo..." počela sam.

"Šta?"

"Neko me je gurnuo u vodu. S mosta. I Aleks me je spasao. Bio je tu. Aleks me je spasao kao duh."

"Vrati se malo unazad. Neko te je gurnuo u vodu? Znaš li ko je?"

"Ne znam! Možda je Kendra ili Anđela, ne znam! Ali, Aleks me je spasao. Mogla sam da umrem."

"O, bože..."

"Dođavola, nisam smela to da ti kažem."

"Ne. Nemoj ništa da kriješ od mene. Nikada."

"Izvini... Adrijana će pozvati Ketrin."

"Pobogu, zašto joj još uvek veruje? Ona je varalica! Ne verujem joj ni reči."

"Pa, moramo nekome da verujemo. Treba mi nada, Patriče. Makar mala nada. Ne mogu da živim s mišlju da će neko opet umreti, da ću nekoga opet izgubiti!"

"Možemo da nađemo nekog drugog."

"Zašto? Zašto ne želiš da joj poveruješ? Plašiš li se da će reći nešto što ne želiš da čuješ? Nešto što će te povrediti? Ne možeš tako da živiš."

"Nina, prestani."

"Neću. Ne mogu da te gledam kako toneš sve više."

Uhvatio mi je obe ruke. "Kažem ti da prestaneš."

"Volim te. I brinem se za tebe."

"Nema potrebe da se brineš za mene. Sa mnom će sve biti u redu. Ali, neću podneti ako se tebi nešto desi."

--------------------------------

Izvinite ako je dosadno.

Komentarišite i kliknite VOTE. :)

xoxo, Gossip girl