Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Drugačija priča

Odgurnula sam Anđelu što sam dalje mogla a ona je pala i počela da se smeje. Njen smeh kao da je dolazio iz daljine, ili sam ga ja barem tako čula.

Anđela je prestala da se smeje i polako je ustala. Izgledala je kao neka ludača.  Ponovo mi je prišla.

"Draga moja, šta si sve proživela... Ha, očigledno ne znaš moju priču. Šta vi znate o meni? Nagađali ste, to znam. Videla sam vas i smejala se vašim bednim pretpostavkama. Ništa, zapamti, ništa od toga nije tačno!", viknula je Anđela a onda se začulo šuškanje lišća. Anđela se zaledila, pažljivo osluškujući.

Iz grmlja se pojavila Adrijana.

Kože bele kao papir, praznog pogleda. Zaposela juj je Kendra Devilers. A Adrijana nije mogla ništa da uradi.

Zapitala sam se zašto Ketrin već nije došla. Sigurno neće moći ni da nas nađe sada. Ni ja sama ne znam gde smo.

Adrijana - ili Kendra - mi je prišla i nacerila se.

"Leptiru", prošaputala je. "Tako te zove, zar ne?" Pokazala je glavom na Patrika. 

U sekundi je Patrik izvukao pištolj. 

Ne, ne, ne.

"Patriče, ne!", vrisnula sam i potrčala ka njemu. Nisam predvidela da on može da me napadne.

Uhvatio me je za ruke i više nisam mogla da ih pomerim. Cev pištolja mi je prislonio na čelu. 

Taj pogled, to nije bio on. Znala sam da to nije bio on. Bio je zaposednut.

Ali, ko je mogao da ga zaposedne kada je Anđela bila tu, a Kendra je već zaposela Adrijanu?

"Kendra!", viknula sam. Brajan nije skidao pogled s Patrika, pažljivo proučavajući svaki njegov pokret. 

"BIo je tu još neko, zar ne?", pitala sam je. Nisam znala šta radim, ali nadala sam se da ću nam bar kupiti malo vremena. "Niste bile same. Ubila si Anđelu zato što ti je smetala, ali zašto? Isti ljubavnik?" Kendra je gorela od besa, a Anđela je nemo stajala i slušala me. "Delile ste istog momka, zar ne?"

"NE!", vrisnula je Kendra iz sve snage. "Nije trebala da bude s njim, nije smela to da mi uradi!" Pala je na kolena i zaplakala. "Bio mi je brat... Nisam želela da bude s njim."

"Mrziš je i zbog toga što je ubila Moli, tvoju sestričinu?", nastavila sam polako.

"To je došlo kasnije! Sve mi je uzela! Džejson je trebao da zna kakva je ona, ali bio je previše slep."

Džejson.

Patrika je zaposeo Džejson.

Kako to Kendra ne shvata?

"Molim te", prošaputala sam Džejsonu koji je bio u Patrikovom telu. "Molim te, pokušaj da pričaš s njom. Oprosti joj, i ona će oprostiti tebi. Veruj mi, znam. I ja sam izgubila brata pre dve godine. To je užasan bol."

Osetila sam kako njegov stisak popušta, ali i dalje to nije bilo to. "Molim te, Džejsone."

To je bilo to. Pustio me je. Patrik se vratio.

Šta nije u redu?

Stavio je ruku na stomak, pogledao me je. Izgledao je šokirano. Ruka je počela da mu krvari.

A on je pao na zemlju. 

Vrisnula sam.

Kendra je i dalje plakala. 

Džejson se neće pomiriti s njom.

Čak ni u zagrobnom životu.

Kleknula sam pored Patrika. Uhvatio me je za ruku i stegao je. Suze su mi se same od sebe slivale.

"Volela sam ga", kriknula je Anđela. "Volela sam ga!"

Celo telo me je bolelo. Život mi je prošao pred očima.

Ovo je noćna mora... Neka me neko probudi.

"Nemoj da umreš", prošaputala sam. "Ne smeš. Neću ti to dozvoliti, Patriče!"

Stisak je popuštao. "Nemoj! Moraš da preživiš!"

Celo telo mu se grčilo, a ja sam klečala pored njega, gubeći sve što mi je značilo...

------------------------------------------------------------------------

Molim vas komentarišite, nadam se da vam se sviđa!

xoxo, Gossip girl