Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Na kraju tunela

Pesma: Nikisha Reyes - So Cold

"Mržnja koja ne umire, ljubav koja ne prestaje."
_________________________________

Ništa mi nije bilo jasno.

Raspoloženje mi se menjalo neverovatnom brzinom. Vraćala sam se depresiji kako su dani odmicali. Adrijana kaže da je i Patriku bilo isto. Sve mi se pomešalo.

Prošlo je mesec dana otkad me je poljubio. I otkad sam ga zadnji put videla. Ubijali smo sami sebe. Bilo je neopisivo užasno.

Ja i Silvija smo bile kod Adrijane kući. Nismo imale šta da radimo, a napolju je bilo strašno kišovito i sumorno. Gledale smo film.

"Sigurna si da neće doći?", pitala sam Adrijanu po stoti put.

"Neće, ne brini", uveravala me je.

Nisam baš izbegavala Patrika ali nisam bila spremna za susret s njim.
Na svakih dva minuta bih pogledala ka vratima i poskočila bih na svaki šum.

Problem je bio u tome što Patrik nije nigde otišao ili tako nešto, već je gore - u svojoj sobi.

"Prestani da brineš, rekla ti je da on spava", rekla je Silvija

"Spava. Znači da može da dođe svakog trenutka", rekla sam.

"Ućuti. Hoću da gledam film."

Ućutala sam.

Opet sam osetila hladnoću u celom telu. Prokleto poznatu hladnoću. Ali... Odakle mi je bila poznata?

O.MOJ.BOŽE.

Znam odakle mi je poznata. Često sam je osećala pre dve godine. Ali, da li je moguće da su se vratile? Ne!

Preznojila sam se i počelo je da mi se vrti u glavi. Odjednom sam se osetila neverovatno klaustrofobično. Morala sam da izađem napolje.

Promrmljala sam nešto o tome kako mi treba vazduha i istrčala napolje. Stajala sam mirno dok nisam smirila disanje. Ruke su mi se nekontrolisano tresle. Vratio mi se onaj osećaj nemoći.

Nakon nekoliko minuta morala sam da se vratim unutra.

Silvija i Adrijana kao da me nisu uopšte primetile. Odlučila sam da im ne kažem ništa. Možda mi se samo učinilo.

Nije prošlo ni pola sata od onog napada kad mi je Adrijana rekla: "Nina, pobogu, pa ti si skroz bleda!"

Silvija se okrenula da bi me videla i prestravila se.

Bilo mi je hladno.

Drhtala sam.

Imala sam groznicu.

"Moramo da te vodimo u bolnicu!" viknula je Adrijana

"Ne!" rekla sam oštro. "Dobro mi je."

"Pogledaj se! Nije ti dobro." ubacila se Silvija.

"Dobro mi je", rekla sam i ustala. Napravila sam kardinalnu grešku. Zavrtelo mi se i srušila sam se na pod.

A onda su mi blesnula sećanja:

Aleks umire.

Uzimam Patrikov pištolj.

Nora gori.

Trčim kroz šumu.

Ples sa Patrikom.

Ples sa đavolom.

"Nikolija! Vidiš da sam se vratila!" viknuo je glas u mojoj glavi dok sam se grčila na podu Adrijanine dnevne sobe.

"Ne!" vrisnula sam.

Anđela Mlinovski.

"Ne brini, ovog puta će se sve završiti."

Glas je odjekivao u mojoj glavi kako sam dolazila sebi. Ležala sam na podu a Adrijana i Silvija su izgledale prestrašeno. Još neko je bio s njima.

Patrik je stajao i gledao me sa strahom u plavim očima.

Prišao mi je i uzeo me u svoje naručje baš kao kad sam pre dve godine po prvi put videla duha u ogledalu odmah nakon Adrijanine žurke.

Postavio me je na kauč bez reči.

"Nije valjda...?" počela je Silvija.

Još uvek drhteći jedva sam izustila: "Anđela."

Silvija se pridržala za zid da ne bi pala. A Adrijana je sela.

"Idemo u bolnicu", rekao je Patrik.

"Ne. Ne idem nikuda", rekla sam

"Nina-"

"Ne!"

Patrik je pogledao svoju sestru koja je klimnula glavom i uhvatila Silviju za ruku a onda su otišle na sprat.

Odjednom sam osetila ogroman bes prema njemu.

"Nina..." rekao je i pokušao da me uhvati za ruku ali sam je izmakla.

Uspravila sam se. "Prvi put te posle predugo vremena vidim treznog. Dosta mi je!" prasnula sam. "Šta misliš kako je meni bilo? Umro mi je brat! Umrla mi je drugarica! Zar misliš da mi je - i pored toga - bilo lako da ostavim tebe?! Nije! Do đavola, nije mi bilo nimalo lako! Poslednje dve godine živim a volela bih da sam mrtva! Volim te! Ne mogu da živim bez tebe, ali ti ne misliš ni na kog drugog, samo na sebe! Neću tako da živim! Ako ćeš da mi dolaziš samo kad si dovoljno pijan da možeš da podneseš moje prisustvo a da me ne izvređaš - onda ću se odmah danas vratiti u Rusiju. Ne znam ni zašto sam dolazila ovamo uopšte!"

Nisam ni primetila kad sam počela da plačem.

"Volim i ja tebe", rekao je. "Volim te mnogo. Ne želim da se vratiš. Želim da ostaneš sa mnom. Znam da sam bio pravi skot otkad si došla. Izvini."

To nisam očekivala. Sve, sem ovog.

Kleknuo je i oprezno se približio mojim usnama. Mozak mi je rekao da mu tresnem šamar, ali srce mi je govorilo da prihvatim poljubac. Ja, budala kakva jesam, slušala sam srce. Stavila sam mu ruke oko vrata dok je on svoje stavio na moja kolena.

Sve što je dobio od mene je brzi ljuti poljubac. Ali, izgleda da mu to nije smetalo.

--------------------------

Bilo je i vreme, ha? :D

Šta mislite? Komentarišite i kliknite VOTE.

xoxo, Gossip girl