Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Sjajna, svetla zvezdo ti...

Plamen je buknuo, ližući Anđelinu kožu.

Patrik je drhtao, boreći se za život.

"Veštica mora da gori", rekla je Kendra.

Anđela kao da nije osećala vatru koja ju je malo pomalo spaljivala. "Volela sam ga. Ti si veštica, ne ja. Zašto si morala da uništiš sve?"

Kendra ju je nemo posmatrala.

"A sada smo se ponovo vratile da uništimo još života." Pogledala je mene i Patrika.

Kendra u telu Adrijane nije pustila ni glasa, izgledalo je kao da uživa da gleda Anđelu kako gori i ne želi ništa da joj upropasti taj trenutak.

"Patriče!", vrisnula je Kendra. Samo što to nije bio njen glas, već Adrijanin.

"Adrijana se vraća", rekao je Brajan. "Bori se s Kendrom."

Adrijanino lice je počelo da se grči a ona je počela da se uvija kao da se stvarno bori.

Patrik se smirivao. Kako je Anđela sve više gorela, tako je on bio sve mirniji.

Ne, ne, ne...

Molim te, nemoj da umreš!

Gde je Ketrin?

"Zašto Ketrin ne dolazi?", čula sam Brajana. 

"Nina!", viknula je Adrijana i ovog puta je izgledalo kao da se stvarno vratila. Nije više bilo mržnje u njenim očima, sada je samo bila tu tuga.

"Adrijana", rekla sam tiho, mislim da me nije čula. Prišla je Patriku i pogledala ga. Suze su joj potekle niz obraze. On je postajao sve bleđi.

"Ne", rekla sam. "Neće umreti. Ne sme."

Adrijana me je pogledala, ali nije ništa rekla već je samo klimnula glavom.

Šta sad to znači? Anđela je gorela, Kendra je nestala... Je li to bilo to? Je li ovo konačno kraj?

Svetlost je blesnula. 

Onda mrak.

Tama, tako gusta.

Šta se desilo? Gde je Anđela?

Osetila sam nečiju ruku na svojoj. Osetila sam nečiji dah u kosi. Nečije šapate u mraku. Osetila sam Patrika. 

A onda sam pala na hladnu zemlju. I vratila se u realnost.

Silvija je trčala, a za njom je bio Brajan. Šta se desilo? Zašto trče? Zašto nas ostavljaju?

Nisam shvatala da ležim tačno pored Patrika. I da je moja ruka još uvek u njegovoj.

Da li ja ovo sanjam?

Da li sam sve ovo sanjala?

Sve sam izgubila... Aleksa, Patrika....Sve.

Anđelu je sada zamenio pepeo koji je stajao tamo gde je do malopre bila ona. 

Nestala je.

Umrla je zato što je volela.

Umrla je zato što nije želela da odustane od svoje ljubavi.

A šta ako neko umre od prevelike ljubavi? Od neuzvraćene ljubavi? Gde je tu sva harmonija?

Šta smo ja i Patrik imali? 

Samo ljubav u mraku. U mraku, bolu i patnji. Nikada nismo bili stvarno srećni. Uvek bi se nešto isprečilo. A sada ga više nema. 

Nema ga više.

Uspravila sam se i napipavala mu džepove. Znala sam da ga je poneo. Ipak, ne bi on bio Patrik da ga nije poneo. Bingo. 

Izvukla sam ga.

 Izvukla sam pištolj.

I ne plašim se da ga upotrebim. Na sebi ili drugima.

Brajan i Silvija su otišli. Adrijana me je belo gledala, kao da nije mogla da poveruje šta to radim.

Očiju zamagljenih od suza nisam mogla mnogo toga da vidim. Uz to, pao je i mrak. Celo telo mi se treslo, ali sam ipak uspela da ustanem i da krenem ka šumi. Zašto i šta tražim? Ne znam. 

"Stani", čula sam glas iza sebe. Dobro poznati glas. Glas koji me je proganjao u bezbrojnim košmarima tokom ovih godina. Koji mi nije dao mira. Kendra.

"Šta, dođavola, hoćeš?", rekla sam i okrenula se. "Sve si mi uzela! Ništa više nemam. Nemam šta da izgubim. Gotovo je."

"Anđela je nestala. Ona me više ne brine. Nemam više šta da tražim ovde. Hoću samo da porazgovaramo." Njen glas ovog puta nije bio preteći, već kao da me je molila da razgovaram s njom.

"Zašto?"

"Ne tražim oproštaj. Znam  da ne mogu da ga dobijem. Ali, pokušaću da ti pomognem. Ne ponosim se svojim životom. Ni odlukama koje sam donela. Sve su podjednako bile loše. Ali, moram da kažem da ništa čistije od tebe nisam videla. Nina, ne zaslužuješ ono što ti se desilo. Ali, ono što se desilo ne možemo promeniti... Pa, ne uvek. Znaj da će te zvezde od ove večeri uvek čuvati. Pokazaće ti put u mračnoj noći. A mi ti više nećemo smetati. Nikada. Naša mržnja je konačno umrla. Veruj mi."

I svet je ponovo potonuo u tamu...

------------------------------------------------

Komentarišite i kliknite VOTE!

xoxo, Gossip girl